Gde su, šta rade...

[Unionisti di Shid]

Игњовски: Играч за све улоге

17 дец, 2011
Стигао је у Вердер као последњи Србин, а убрзо је постао први. Предраг и Александар Стевановић постали су чланови клуба из Бремена пре Александра Игњовског, али је некадашњи везиста ОФК Београда за разлику од браће изборио место стартера у тиму Зелених.
Летос је после дугих преговора дошао у Бремен, али се на Немачку већ био привикао. Две године успешно је носио дрес Минхена 1860 и после истека позајмице био изричит да не жели да промени земљу. Да је исправно поступио показује статус у Вердеру, у првих 16 кола на терену је био 983 минута по чему је девети у клубу.

[Booze Brothers]

Zvezda pregovara sa Bajalicom
http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.h ... -Bajalicom

[Booze Brothers]

http://www.facebook.com/media/set/?set= ... 369&type=1

ozeni se Olivera...

[PLAVA FAMILIJA]

"Švaba" za "Sportske": "Jednog dana biću selektor!"
02. JANUAR 2012. | 10:20 | IZVOR: SPORTSKE.NET

Pošalji komentar Komentari (0)
Neposredno pred odlazak u Uzbekistan, po mnogima najperspektivniji srpski trener kaže da će se jednog dana vratiti, i to na klupu "Orlova". Zbog čega nije dobio šansu u najvećim klubovima ili u mladoj reprezentaciji? Kakav OFK Beograd ostavlja naslednicima?

U periodu kada ne možemo da se pohvalimo velikim trenerskim imenom u nekoj od najjačih liga na svetu, raduje činjenica da u zemlji postoji plejada mladih i ambicioznih stručnjaka pred kojima je svetla budućnost. Pored trenera dva naša najjača kluba Aleksandra Stanojevića i Roberta Prosinečkog, u tu grupu spadaju i strateg Vojvodine Dejan Vukićević (bez obzira što poput Zvezdinog kormilara nije iz Srbije), zatim Zoran Milinković, Nebojša Vignjević, Radovan Ćurčić, Zoran Njeguš, Ljubiša Stamenković.

Nećemo otkriti Ameriku ako kažemo da je lako raditi u Partizanu i Crvenoj zvezdi, pa čak i u Vojvodini, ali u našim uslovima za zapaženiji rezultat u nekom četvrtom klubu potreban je čarobni štapić. Zato epitet mađioničara srpskog fudbala definitivno pripada Dejanu Švabi Đurđeviću. Svoj ogroman trenerski potencijal najavio je vodeći kadete na završnom turniru EP u Turskoj, kada je generaciji Danijela Aleksića, Adema Ljajića i Ace Ignjovskog za dlaku izmaklo finale, a on je dobio nagradu za najperspektivenijeg stručnjaka na Starom kontinentu. Od svojih pretpostavljenih u FSS dobio je samo pohvalnicu i već na prvom koraku susrep se sa surovom istinom da se u Srbiji cene svi drugi kvaliteti osim stručnosti.

Nije gubio volju, posvetio se klupskom fudbalu i opet pokazao da ima njuha za trenerski posao. Sa prežaljenim Čukaričkim izborio je opstanak u eliti i onda se preselio na Karaburmu. Preciznije rečeno, vratio se tamo gde je celog života pripadao. Morao je zaobilaznim putem da stigne do kapije Omladinskog stadiona. I čim je seo na klupu, postavio je nove standarde. I njemu su prodavali pola tima u svakom prelaznom roku, ali za razliku od svojih prethodnika nije kukao i koristio to kao alibi za loše rezultate. Potpuno se posvetio radu sa mladima i bio je dovoljan samo jedan potez čarobnim štapićem pa da neko od tih klinaca preko noći postane dostojna alternativa za već afirmisanog igrača koji je našao inostrani angažman.

Samo fudbalski čarobnjak može da afirmiše toliko broj poletaraca i istovremeno da se to ne odrazi na plasman na tabeli. Bilo je krize rezultata, ali se ni tada nije odstupalo od sistema i postavljenih normi.

Za divno čudo, umeli su to da prepoznaju i administrativci u klubu. Dejan Đurđević je prvi trener u istoriji OFK Beograda koji je uspeo da poveže dva zimska ciklusa pripema u Antaliji. Podatak koji dovoljno govori o statusu struke u srpskom fudbalu.

Sada je došlo vreme rastanka. Švabina magija nije prošla nezapaženo i van granica naše zemlje. Tiho i nenametljivo, kao kada je i počinjao, otisnuo se u nepoznato. Prihvatio je ponudu jednog od najpoznatijih klubova u Aziji, Pahtakora iz Uzbekistana. Specijalno za naš sajt, prenosi svoje prve impresija posle potpisivanja ugovora.

"O samoj ligi ne mogu mnogo da kažem. Iskreno, nije mi bilo ni na kraj pameti da ću karijeru nastaviti u Uzbekistanu. Nisam imao puno informacija pre odlaska u Taškent. Klub je veoma organizovan, redovan je učesnik azijske Lige šampiona, stadion je fenomenalan, kapaciteta 35.000 mesta i sve to predstavlja veliko iznenađenje za mene. Pahtakor je u rangu Zvezde i Partizana. Zajedno sa Budjonkorom za koji je prošle sezone nastupao Miloš Trifunović i bio prvi strelac lige, čini perjanicu uzbekistanskog fudbala. Budjonkor ima za veći rejting jer je i finansijski moćniji. Zato je i mogao sebi da prišti takva imena kao što su Brazilaci Rivaldo i Luis Felipe Skolari. Moj klub je ove godine završio kao treći, iza šampiona Budjonkora i Nafaša. Zahvaljujući trijumfu Nafaša u Ligi Azije (pandan Ligi Evrope), i treći na tabeli ide u Ligu šampiona. To je za mene lično najveći izazov i odmah sam na konferenciji za štampu najavio da ćemo ići na trofej. Veoma sam zadovoljan prijemom u klubu. Od momenta kada sam stavio paraf na ugovor, bio sam obasut pažnjom na svakom koraku. Na konferenciji je bilo oko 50 novinara, što je nepojmljivo i za evropske prilike".

Sve se desilo nekako brzo. Da li je istina da ste odmah po završetku utakmice protiv Slobode u poslednjem kolu, imali veoma ozbiljne razgovore sa jednim kineskim klubom?

"Istina je, sada više ne moram da krijem. Tačno je da sam jednom nogom već bio u Kini. Klub je bio ozbiljan, ponuda primamljiva, ja veoma zainteresovan, ali desio se skandal oko nameštanja. Čuli ste već za sudiju koji je otkrio aferu sa klađenjem i Savez je stopirao sve transfere igrača i trenera. Spletom čudnih okolnosti pojavio se Uzbekistan kao opcija. Promenio sam neke svoje planove, otkazao skijanje u Sloveniji i otputovao za Istanbul na pregovore. Oni nisu bili nimalo laki, jer sam se uverio koliko su Uzbekistanci lukavi trgovci. Zato veliku zahvalnost dugujem advokatu Mići Petkoviću koji mi se našao kada je to najpotrebnije i utanačio sve detalje. Iskreno, veliki je ovo izazov za mene. Mnogo izuzetnih trenera nije dobilo šansu da se dokaže u inostranstvu. Biću realan, mi iz Srbije možemo samo da sanjamo o evropskoj Ligi šampiona. Nama je izgleda Azija suđena. Ali, ne gubim nadu da ću jednog dana sesti na klupu nekog renomiranog evropskog kluba. Smatram da je ovo savršen trenutak da se otisnem u inostranstvo. Ne zbog novca i zarade, već pre svega zbog lične afirmacije na jednom drugom, specifičnom tržištu koje može da bude veoma interesantno".

U Pahtakoru igra jedan Srbin, nekadašnji štoper Zvezde Bojan Miladinović. Koliko ste zadovoljni igračkim kadrom koji imate na raspolaganju.

"Bojan je dogurao čak i do kapitenske trake. Na žalost, ima puno ozbiljnih problema sa povredom leđa. Trenutno je na rehabilitaciji u Nemačkoj i njega nisam ni sreo u Taškentu. Pre dva dana je član Pahtakora posato još jedan bivši zvezdaš Sanibal Orahovac. Dobro ga poznajem još iz mlađih dana. Dok sam radio kao skaut OFK Beograda, insistirao sam na njegovom angažovanju. Eto šta vam je život. Tada nismo uspeli da ga dovedemo, a sada nam se putevi ukrštaju i bez mog uticaja. Veoma sam zadovoljan što će Sanibal biti deo mog novog tima i juče smo se čak i sreli na stadionu OFK Beograda. Treći stranac je Gruzijac i time je ispunjena kvota stranaca. Uzbekistanci vode računa o svojim igračima, pa su smanjili broj stranaca sa četiri na tri plus jedan iz Azije. Dobio sam i neke snimke sa njihovim utakmicama iz prošle sezone. Veoma su brzi i agresivni, ali na taktičkom planu ima puno prostora za napredak. Očekuju nas naporne pripreme i paklen program već na startu. Znate li da 4. januara odlazimo u Antaliju i za desetak dana odigraćemo nekoliko utakmica protiv timova iz Bundeslige. Kada sam čuo za imena Verdera, Hamburgera i Štutgarta, pitao sam ljude iz kluba da li to može da se otkaže dok ne upoznam bolje ekipu. Odgovor je bio da nema šanse, jer su agencije u Turskoj već ugovorile sve detalje sa Nemcima. Ako se tome doda da neću moću da računam na sedmoricu reprezentativaca onda shvatate kakva me iskušenja očekuju vać na prvom koraku. Stav nacionaog saveza je da prioritet imaju sve reprezentativne selekcije jer u poslednje vreme zaista beleže odlične rezultate. "A" tim dobro gura u kvalifikacijama, kadeti su već na SP, olimpijska reprezentacija je blizu Londona. Zato sam morao da prihvatim obaveze svih kandidata za reprezentaciju i da ih pustim da se odazovu. To su objektivni problemi na koje nisam mogao da utičem".

Mnogi su vas povezivali sa Zvezdom, neki i sa Partizanom. Bili ste u jednom trenutku ozbiljan kandidat za selektora mlade reprezentacije. Da li ostaje žal što se niste oprobali na klupi jednog od dva najpopularnija kluba u Srbiji?

"Trener koji kaže da mu to nije želja, sigurno vas laže. Zvezda i Partizan su dva najveća kluba i ja sam siguran da imam i potencijala i kapaciteta za takav izazov. Ipak, vreme i određeni odnosi u srpskom fudbalu naterali su me da prevashodno razmišljam o inostranstvu. U karijeri nisam preskočio nijednu stepenicu. Počeo sam od mlađih kategorija, pa onda vodio tim u borbi za opstanak, zatim bio u klubu sa evropskim aspiracijama i sada sam otišao na drugi kontinent da tražim svoju sreću. Naravno da žalim što odlazim iz Srbije bez osvojenog trofeja. Ali, jednog dana ću se vratiti. Nije kasno ni za "večite", ni za trofeje. Zadovoljan sam što odlazim u zemlju u kojoj se struka više ceni nego u Srbiji".

Uzbekistan je daleko. Da li ste ovim odlaskom definitivno zatvorili vrata srpskom fudbalu i šansi da ponovo uđete u FSS i sednete na klupu neke reprezentativne selekcije?

"Kada sam počeo da se bavim trenerskim poslom, postavio sam sebi cilj da jednog dana budem selektor "A" tima. Ostajem pri tom stavu. Da li će to biti za tri, pet ili deset godina, ne znam. Ali sam ubeđen da ću jednog dana sesti na klupu "orlova" i biće mi ogromna čast i kruna karijere".

Kakvu budućnost predviđate bivšem klubu?

"Pre svega moram da istaknem da je Karaburma moja druga kuća. Odigrao sam 200 utakmica u "plavo-belom" dresu i nalazim se među prvih 20 u istoriji kluba kojima je to pošlo za rukom. Ovde sam počeo da radim kao skaut, zatim trener mlađih kategorija i konačno ostvario sebe vodeći seniorski tim. Radio sam u klubu u periodu najveće krize, ne samo u Srbiji. Sve to vreme imao sam punu podršku rukovodstva. U granicama svojih finasijskih mogućnosti, klub je uvek bio na usluzi nama iz sportskog sektora. Zahtevao sam maksimalne uslove za igrače tokom priprema i uvek su mi izlazili u susret. Zasita nemam ni najmanju zamerku na račun čelnika. Odlazim iz kluba za koji sam emotivno vezan i nadam se da ću se jednog dana vratiti na velika vrata. Bio bih najsrećniji na svetu kada bi i OFK Beograd u tom trenutku bio u rangu naših najmoćnijih klubova. Dakle, kadar da se ravnopravno uključi u borbu za trofeje na oba fronta" .

Da li ste Upravi OFK Beograda preporučili nekog trenera koji bi mogao dostojno da Vas nasledi na klupi i da li više cenite mlađe ili iskusnije stručnjake?

"Nikada ne delim trenere na mlađe i starije, već samo na dobre i loše. Bez lažne skromnosti tvrdim da svom nasledniku ostavljam stabilan tim. Iako sam radio u veoma turbulentnom periodu, uspeo sam uz pomoć svojih najbližih saradnika iz stručnog štaba da postavim sistem koji je sjajno funkcionisao. Ko god da dođe za trenera, mora da nastavi da sledi taj program jer je to jedini način da OFK Beograd bude u vrhu srpskog fudbala, a da pritom ne bude ni finansijskih trzavica. Smatram da novi trener mora potpuno da ispoštuje postojeću fizionomiju i filozofiju i što je još važnije da deo svog potencijala podredi timu. Kada radite sa mladim igračima, morate da budete spremni na oscilacije i na strpljenje. Obavio sam razgovor sa ljudima koji vode klub i pokušao sam da pomognem sa nekim idejama i predlozima. Kroz te konsultacije provukla su se i određena imena, ali ubeđen sam da čelnici OFK Beograda ni ovoga puta neće pogrešiti. Ponavljam, bitno je da imaju sistem. Treba ga samo slediti i rezultati neće izostati. Oni su pametni i mudri i znaće da odaberu najbolje moguće rešenje. Sa mnom u Uzbekistan kreće i Dražen Dukić i to je prava retkost da za pomoćnika imate trenera sa profi licencom. Odrekao sam se dela svoje zarade, da bih uz sebe u dalekoj zemlji imao odličnog stručnjaka i pre svega velikog prijatelja".

[Booze Brothers]

http://www.zurnal.rs/2012/01/11/curcic- ... l?lang=lat

ovaj juce vidjen kod nas u prostorijama kluba.,... sta li je trazio...?

[zoffmann]

E samo nam jos on treba...

[NekoIzMase]

http://www.zurnal.rs/2012/01/11/curcic- ... l?lang=lat

ovaj juce vidjen kod nas u prostorijama kluba.,... sta li je trazio...?

мед фок 2000-ћ???

Auuuuuu ako su sa njim bili Mirela i Boban ima da nam sprze stadion vanzemaljci

A mozda je samo doneo neki deo za raketu....

[Booze Brothers]

http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.h ... Aston-Vile

evo jos malkice o med foku... ista vest... malo drugacije...

[Unionisti di Shid]

Нухи код Кристића у Крушевцу
12 јан, 2012

Владимир Матијашевић, човек задужен за фудбалска питања у Напретку, договорио је сарадњу са Ајаздином Нухијем.

Некадашњи играч Партизана, ОФК Београда, Чукарички Станкома, Смедерева, Зете, Грбља, Могрена и Легије из Варшаве, добиће од тренера Александра Кристића задужење да контролише десну страну терена.

[voja 10]

Kako ga je Buljavi otpisao, a čovek nas na kraju spasio ispadanja...drkao ga je cele sezone, nije ga valjda bio ni registrovao, a Nuhi se na kraju borio ko lav za klub...tu me kupio za sva vremena

[Booze Brothers]

ma bre taj nuhi odigrao tu jednu tekmu protiv Banata, a skoro cele sezone kurcem nije mrdnuo... slazem se da ga je ubio buljavi, ali on ima veliku krivicu isto za svoje partije koje je pruzao... mogao je mnogo vise da pruzi...

[Booze Brothers]

Kamber u Krakoviji...

[Garfield]

Matic Igor u Napretku....direkt iz Mogrena......

[Booze Brothers]

u je... a stosic, ziv li je... jel u napretku...? kazu da mi pivopije imamo slank stomak u odnosu na njegov burag... a bio je kul tip...

[Booze Brothers]

Injac trenira sa Bezanijom...