Re: PLAVO-BELA ISTORIJA
Posted: Thu May 26, 2016 2:06 pm
50 godina od poslednjeg kup trofeja !
1966 - 2016
Evo nekoliko arhivskih tekstova iz dnevnih listova, pre i nakon polufinala i finala.
1966 - 2016
Evo nekoliko arhivskih tekstova iz dnevnih listova, pre i nakon polufinala i finala.
Одшкринута врата финала
Дводневни одмор на Авали користиће фудбалерима плавих да остваре потпун тријумф над Тузлацима. ОФк Београд са комплетним тимом, а Самарџић већ размишља о такмичењу за КУП ПОБЕДНИКА НАЦИОНАЛНИХ КУПОВА. Само центархалф Кривокућа страхује од изненађења.
Милош Милутиновић и Драгиша Милић одлучили су јуче да ОФК Београд данас у полуфиналу купа игра у саставу :
Ђорђевић, Вукашиновић, Грујић, Дакић, Кривокућа, Милутиновић, Самарџић, Гуглета, Сантрач, Бановић, Скоблар, дакле са истим тимом који је прошле суботе катастрофално поразио Сарајево.
Самоувереност с којом момци Саве Стефановића долазе у Београд по изјавама из Тузле орасположила је још више ''плаве'' тако да би данашњи дуел могао да донесе и лепу игру и обиље голова. У табору подно Авале све је наизглед мирно, два дана на припремама теку по мало уобичајено али и одлазак на припреме сведочи са колико озбљиности Милутиновић и Милић схватају дуел који може да отвори врата финала.
Фудбалери су једнодушни у жељи – пласирати се у финале у игри пред својом публиком, пошто се до полуфинала дошло преко Бора, Никшића и Сремске Митровице ...
- Јасно је да желимо победу – каже Спасоје САМАРЏИЋ који поново игра у репрезентативној форми. Неоспорно је да ће Слобода дати све од себе да искористи своју велику шансу, али за нас је ово прилика да обезбедимо финални меч који би могао можда да нам донесе и шансу да играмо у Купу победника купова. Ето разлога за једну инспирисану игру, ето мотива за изгарање до победе...
Још један плави репрезентативац Драган Гуглета који је у стилу свох капитена Скоблара обично уверен у победу свог тима очекује лепу борбу у којој би победник једино могао да буде :
... ОФК БЕОГРАД ! Тузлаци могу да се не плаше нас, могу да истичу свој успех у четвртфиналном мечу са Вардаром, али како су жеље исте а победник један, не верујем да могу и нас да савладају...
Благомир Кривокућа центархалф плавих мало је опрезнији од својих другова :
- Слобода није случајно у врху табеле Западне групе. То је тим одличних техничара, тим коме прогнозирам да ће тријумфовати у овом првенству и доспети до Прве лиге. Биће то тежак меч.
Млађи Милутиновић данашњи дуел на Карабурми такође не схвата као формалност која отвара врата финала Купа:
- Тешко је то играти меч у коме сте објективно фаворити. Али, финале је привлачна утакмица...
--------
Меч Слободе и ОФК Београда почиње на Омладинском стадиону на Карабурми у 15.45 часова. У предигри у 14 часова, у првенственом сусрету Лиге младих тимова састају се ОФК Београд и Раднички.
ОФК БЕОГРАД ПРВИ ФИНАЛИСТ КУПА
Милутиновић и Милић могу да буду задовољни једино пласманом свог тима у финале (други финалист знаће се 11 маја после меча Славонија – Динамо) али никако и игром у прекјучерашњем полуфиналу са Слободом на Карабурми, који је завршен победом плавих 2-0. ОФК Београд је прешао још један степеник у испуњавању своје велике амбиције – жеље за победом у Купу – али је играо онако како се не сме играти : лежерно, неборбено, незаинтересовано против једног госта који је умео да буде противник од ког је на тренутке ваљало стрепети.
Сусрет је практично решио Скоблар одличном игром (и јединим голом) у првом полувремену. Изванредним кретањем, борбеношћу. Капитен је имао солидне сараднике, што се схватања меча тиче, једино у бековском пару и центархалфу. У екипи Слободе Авдичевић је прилично лако доминирао у свом шеснаестерцу, а Шијачки је био најбољи човек навалног реда.
Голови лепи : први , Милутиновић је убацио у дубину, Скоблар муњевито улетео и вешто погодио мрежу. Фазлић је закаснио, Скоблар постиже гол. Други : Изванредан центар шут Самарџића и одличан Сантрачев ударац главом. 2-0.
ОФК Београд : Ђорђевић, Вукашиновић, Грујић, Дакић, Кривокућа, Милутиновић, Самарџић, Гуглета, Сантрач, Скоблар, Бановић.
Слобода: Мешковић, Демић, Зубер, Фазлић, Авдичевић, Ивош, Стаматовић, Герум, Задел, Ганић, Шијачки.
ВЕЧЕРАС У 20 ЧАСОВА НА СТАДИОНУ ЈНА : ФИНАЛЕ ФУДБАЛСКОГ КУПА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОФК БЕОГРАД – ДИНАМО
ПЕТИ ИЛИ ЧЕТВРТИ ПУТ ?
Динамо је досад четири пута освајао драгоцени трофеј, док је та част припадала ОФК Београду три пута. Очекује се леп и атрактиван фудбал. Изразитог фаворита нема
Вечерас на стадиону ЈНА, под светлошћу рефлектора, љубитељи фудбала имаће прилике да присуствују изузетном спектаклу, правом фудбалском празнику.
Реч је о деветнаестом финалу Фудбалског купа Југославије у коме се састају ОФК Београд и Динамо. Чињеница да је ток такмичења за наш највећи трофеј у фудбалу – пехар Председника Републике – одлучио да се у финалу нађу два тима позната по томе што носе плаву боју, само је повећала драж и привлачност вечерашње гала представе на Топчидерском брду. Пре свега због тога што су обе екипе тренутно у доброј форми, а по многима су то и два најбоља фудбалска колектива у финишу овог шампионата у коме се скоро са подједнаким шансама боре за титулу вицешампиона.
И једног и другог финалисту карактерише младост али у својим редовима имају и прекаљене асове. Све то заједно је изврсна гаранција да ћемо вечерас гледати изузетно добар фудбал и да ћемо присуствовати можда егзибицијама асова којих као што је речено има у оба тима.
Замбата, Скоблар, Шкорић, Самарџић, Ламза, Гуглета, Рамљак и други су у стању да у једном окршају као што је финале КУПа прикажу све чаролије фудбалске игре, да температуру подигну до максимума и да гледаоцима приреде заиста ретко уживање. Коме ће припасти скупоцени пехар ? Да ли ће се по пети пут наћи у витринама Динама или четврти пут међу осталим трофејима ОФК Београда ?
На питање у овом тренутку нико не може да одговори. Фаворита нема, а истовремено су и једни и други фаворити ! Тако је то у финалу Купа ! Свако има своју шансу и у игру улази убеђен да ће је искористити.
Великим ривалима треба подједнако пожелети успех и изразити наду да ће без обзира на исход пружити фудбал достојан финала Купа и реноме тимова као што су плави из Београда и Загреба !
Милутиновић : ТРЧАЋЕМО ПОЧАСНИ КРУГ !
Далеко од градске буке и врелине, у зеленим тишинама авалских обронака, фудбалери ОФК Београда припремали су се за вечерашњи окршај са Динамом на стадиону ЈНА.
Милутиновић и Милић још нису одлучили коији ће фудбалери покушати да се име ОФК Београда и четврти пут угравира у пехар. Наслутићемо ипак формацију :
Ђорђевић (Милорадовић), Миловановић, Грујић, Марић, Кривокућа, Гуглета, Самарџић, Дакић, Сантрач, Скоблар, Бановић.
На оболелог од ангине Б. Милутиновића стручно руководство не може да рачуна. Милорадовић се опоравио али знак питања ипак лебди, јер он још осећа болове у чланку. Ни Кривокућа није потпуно спреман али његова игра је готово извесна.
Ево сажетих размишљања руководилаца и фудбалера ОФк Београда у предвечерје дуела са Динамом :
Технички руководилац Милутиновић : Мислим да смо учинили све да наши фудбалери уђу у оркшај са Динамом потпуно психо-физички спремни. Загребачки '''плави'' су велики партнери, па сам зато убеђен да ће се овај меч памтити. Верујем у мој тим, ми ћемо трчати почасни круг !
Тренер Милић : Сви наши досадашњи окршаји са Динамом били су веома динамични и привлачни. Пошто у вечерашњем мечу нема половичног решења, претпостављам да ће он бити најжешћи. Надам се да ће наши фудбалери имати довољно даха и духа за тријумф.
Милорадовић : Већ после првих 45 минута игре моћи ће да се назре победник. Верујем да ћемо то бити ми.
Миловановић : Ако нас публика прихвати – тешко Динаму !
Грујић : Први пут играм у финалу. Непотребно је да наглашавам колико сам узбуђен. Уколико у првих четврт часа поведемо – пехар је наш.
Марић : Наш клуб досад још ниједном није поклекао у финалу. Надам се да ће тако бити и овога пута.
Кривокућа: Пехар остаје у Београду. Категоричан сам, иако знам да ће бити тешко, врло тешко. Не осећам се добро, али кад истрчимо на терен ...
Гуглета : Ово је меч инспирације, меч тренутка. Осећам да ће одлука пасти већ у првих 45 минута игре. То кажем јер предпостављам да ћемо повести са два гола разлике. Први пут играм у финалу, али уопште немам трему. Верујем у себе, у Самарџића, Марића, Скоблара...
Самарџић: Биће 3:0 за нас . Не ! Прецртајте то. Довољно је и 3:2. Уосталом, зар су цифре важне ? Ко први постигне гол – тријумфоваће. Убеђен сам да ће нам то успети. Наша одбрана требало би вечерас да делује поузданије него у последњим мечевима. Амбијент ће бити свечан, то ће нас инспирисати.
Дакић : Ово је моје друго финале . Надам се да ће бити радосно као и прво.
Сантрач : Никад толико нисам био узбуђен. Никад нисам играо значајнију утакмицу. Решићемо меч већ у првом полувремену.
Скоблар : Иако је Сантрач ''задужен'' да даје голове трудићу се да му конкуришем. Победићемо са 2:0.
Бановић : Достићи ћемо Динамо у броју освојених пехара ! Неће бити продужетака.
НЕМА ТВ ПРЕНОСА !
Између телевизије и финалиста Купа Југославије, ОФК Београда и Динама, није постигнут споразум око директног преноса овог сусрета, који ће се у четвртак увече одржати на стадиону ЈНА у Београду.
Незаборавна ноћ
У изванредној игри ОФК Београд у финалу Купа победио Динамо – 6:2 (4:1) и тако по четврти пут освојио велики трофеј
Финале купа било достојно реномеа овог такмичења јер је приказана игра пре свега захваљујући ОФК Београду била на највишем нивоу – победа београдских плавих потпуно заслужена иако је Динамо добрим делом био достојан партнер. Свих осам голова били су право ремек дело !
Корнери : 12:9 за ОФК Београд. Стрелци : Скоблар у 4 и 43 , Сантрач у 17 и 36 и Самарџић у 63 и 86мин, а за Динамо Киш у 29 и Ламза 87.
Стадион : ЈНА
Гледалаца: 35, 000
Време: Облачно, повремено падала киша
Терен: Прилично тежак за игру
Играло се под светлошћу рефлектора.
Судија: Алија Шестић (Мостар)
ОФК Београд : Ђорђевић, Миловановић, Грујић, Вукашиновић, Кривокућа, Гуглета, Самарџић, Дакић, Сантрач, Скоблар, Бановић. Тренер: Д.Милић
Динамо: Шкорић, Цвек, Лончарић, Грачанин, Рамљак, Пуљчан, Павић, Гуцмиртл, Замбата, Ламза, Киш. Тренер: И.Јазбиншек
Капу доле пред финалистима деветнаестог финала Фудбалског купа Југославије ! Оба тима а нарочито победник ОФК Београд, приказали су фудбал какав се само може пожелети. Била је то велика фудбалска ноћ, представа после које су гледаоци напустили стадион презадовољни пуни емоција, дивних доживљаја, очарани оним што су видели за деведесет минута беспоштелне борбе.
А, имали су шта и да виде! Пре свега осам ванредних голова, један тим – победнички – који је приказао фудбал снова, онакав какав би желели да гледамо чешће. С друге стране, побеђени су такође допринели да спектакл буде комплетан. И поред тога што им се мрежа пунила скоро прогресивном брзином, све до пред крај, пружали су частан отпор, покушавајући да искористе све што се може не би ли се ток догађаја изменио., свесни да у једној таквој утакмици постоје велике могућности за преокрет без обзира на резултат.
Ако би неко покушао да анализира игру момака Милоша Милутиновића са жељом да покуша објаснити да ли су у учетвртак увече ''плави'' личили на чету Бразилаца или су били класично издање неког одличног енглеског тима. Ако би покушао да објасни да је успех плавих из Београда резултат максималне интерпретације овог или оног начина игре, превраио би се било шта да каже. Победник је једноставно играо – фудбал!
Скоблар, Самарџић, Сантрач, Бановић, Гуглета, Дакић, уз максималну помоћ осталих другова још једном су доказали да пре свега треба јуришати на гол противника, користити сваку прилику да се лопта пошаље према голу, да се све ради у покрету и уз одговарајућу концентрацију када је у питању владање лоптом.
Урагански напади
Напади ОФК Београда личили су на ураган. Свака акција пред голом Шкорића мирисала је на гол. Добио се утисак да нападачи ОФк Београда могу дати гол када и како хоће. Победом и игром у финалу ОФК Београд је доказао да са извесним корекцијама, пре свега у одбрани може у наредној сезони да буде један од најозбиљнијих конкурената за титулу првака. Наравно, за такав подвиг било би нужно да асови тима, пре свега Скоблар и Самарџић, сваку утакмицу схвате озбиљно, онако као што је то било у четвртак, те кишне вечери која ће остати незаборавна свим фудбалерима плавих, а још више гледаоцима.
Трагедија Загрепчана је била у томе што су се намерили на противника за кога те вечери није било препреке. Иначе Замбата и другови у целини нису подбацили. Оно једноставно нису могли да дођу до речи и поред тога што су приказали игру са којом су у првенству освајали бодове. Иако је ОФК Београд скоро цело време имао иницијативу и био агресивнији и Динамо је имао своје тренутке. Био је то почетак игре, до Сантрачевог гола и оних десетак минута после гола којег је постигао Киш. Да су тада имали више среће и иницијативе развој догађаја би можда био и другачији. Али, Скоблар и другови се нису дали, били су незасити када би се нашли пред голом противника.
Загребачким плавима такође треба одати признање што су фер и спортски поднели неочекивано висок пораз.
Који одабрати ?
Шта рећи о головима ? Сви су били оригинални и лепи. Који погодак истаћи као егземпларан. Да ли онај први који су у копродукцији, ношени жарком жељом, постигли Скоблар и Бановић ? Други погодак који је постигао Сантрач био је ремек дело сналажљивости а његов трећи гол је пример како сваку шансу треба искористити па макар се ризиковало да се лопта и промаши. Скоблар је пред крај првог дела шутирао са скоро двадесет метара. Лопта је додирнула стативу и одбила се у мрежу. И то је била права мајсторија. Самарџић се први пут уписао у стрелце када је на центаршут главом неодбрањиво погодио угао Шкорићевог гола. Да је то био једини гол о њему би се причало у суперлативима. Најзад, шести гол победника, који је такође постигао репрезентативно десно крило, спада у сфере циркуских жонглера. Самарџић је прешао и Шкорића и онда се као на тренингу, скоро кораком, упутио према празном голу. Чекао је да Шкорић достигне, саплете па тек онда да пошаље лопту у мрежу! И стрелцима Динама, Кишу и Ламзи, свака част. Ударац Киша био је топовски и лопта се од пречке одбила у гол, а Ламза је са двадесетак метара послао праву ракету према голу коју пожртвовани Ђорђевић није успео да задржи.
Е, па сад, за који се гол одлучити ? Ни за један ! У то ме је и величина финалног меча!
Прошло је финале које се скоро неће заборавити!
Арбитар Шестић није имао лак посао иако је утакмица у целини била фер. М.Стенли Раус је за суђење рекао : ''Одличан арбитар. Замерам му једино што је више пута непотребно реметио ритам игре.''
Морамо се сложити са оценом искусног стручњака.