Blue Union Belgrade

Buvara na Novom Beogradu...........

...svetski trendovi,skoncentrisan kapital i globalisticke tendencije, dovode do toga da mnogi nasim voljenim gradom mogu ispirati...u tim trenutcima njegovo ime deluje poput imena kakve prostitutke...........na zalost,to je u nekim trenutcima neminovno.........

Svaka prva subota u mesecu, u Beogradu je namenjena iznoshenju kabastog smeca...Zeleni kontejnari sa grbom grada koji nisu privilegija obicnih smrtnika tada postaju deo sasvim novog ambijenta...

Posle iznoshenja kabastog smeca uvek dobro legne BEOGRADSKO pivo...

.....a nekad legnu i dva komada...vrucine u Beogradu su nesnosne.....


...al'naravno---da su BEOGRADSKA

Ako je izneto mnogo smeca,nekad se ubiju i tri komada,podrazumeva se BEOGRADSKA...


P.S.Premiumpils, pivo plzenskog tipa, visokog kvaliteta
...ko te ne zna ,skupo bi te platio.........

..a nekad se i malo vise popije....ma uostalom.....svaka prva subota u mesecu pada posle petka....petkom se vec vrucina eliminise penusavim hladnim napicima te je sutradan tesko ustati...onda odlaganje kabastog smeca ostane za nedelju.....a tad za to nije vreme....al sva sreca te ne zivimo u Norveskoj pa nas komsije nece prijaviti nadleznim organima zbog smeca koje je zbog starog dobrog piva izneto u nedelju ,kad mu vreme nije,namesto u subotu...Ma uostalom,kome smeta to kabasto smece???
http://www.bip.co.yu/Slike/VelikeW/w-etikete.gif

Najstariji datum proizvodnje piva u Beogradu vezuje se za 1839. godinu. Ipak, prava ?industrijska? (masovna) proizvodnja piva počinje 1872. godine, kada je pančevački industrijalac Ignjat Vajfert izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada, zvanom Smutekovac, kasnije Vajfertovac a sada Mostar. Sve dotada?nje pivare u Beogradu i Srbiji (jagodinska 1852., čačanska 1852., aleksinačka 1865., valjevska 1870.) bile su manuelne i sa manjim kapacitetima, tako da je nova Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju, a i veću potro?nju i to kvalitetnijeg piva. Pivara je bila veoma moderna za svoje vreme i kao takva imala je veliki značaj za razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Građevinski, izmenila je fizionomiju ovog dela grada, ?to je ostalo zabele?eno na mnogim slikama i razglednicama Beograda toga doba.

Ignjatov sin Đorđe Vajfert ostaće zapisan u hronici BIP-a kao pionir prave, za ono vreme najmodernije, industrijske proizvodnje piva. On je zapravo svoje pivarsko poslovanje u Beogradu počeo poma?ući ocu, a umro 1936 god. kao jedan od najbogatijih , ako ne i najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najvećih industrijalaca u Jugoslaviji.

Pored toga ?to je izgrado veliku pivaru sa parnom ma?inom i drugim, za to vreme modernim uređajima ovaj čovek dobro je poznavao ''tajnu zanata''. Znao je da kvalitet piva umnogome zavisi u vremenu odle?avanja. Zato je izgradio veliki le?ni podrum, zadugo najveći u zemlji, u koji je mogao da stane 300 vagona piva.

Nema mnogo detaljnih podataka o ostalim postrojenjima Vajfertove pivare. Iz prvih godina rada zna se samo da je tada mogla da proizvede 50.000 hl godi?nje, ?to je zaista bila rekordna količina.

Za vreme Prvog svetskog rata, Vajfertova pivara, budući da je bila takoreći na samoj obali reke Save, bila je laka meta austriskih topova. Ali nakon rata Vajfert najvećim delom koristi ratnu od?tetu da obnovi i čak pro?iri pivaru, koja je dvadesetih godina mogla da proizvede godi?nje i do 120.000 hl piva.

Godine 1921. Djordje Vajfert transformi?e svoju pivaru u akcionarsko dru?tvo pod nazivom 'Prva srpska parna pivara Djordje Vajfert A.D.'.

Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom '7 juli'.

Početak rada Bajlonijeve pivare, koja se nalazil u najlep?em delu grada između Skadarske i Cetinjske ulice, vezuje se za 1880. godinu. Tada?nji vlasnik, zanatlija Ignjat Bajloni modernizovao je do tada skupu i nekonkurentnu ručnu proizvodnju piva uvođenjem prve parne ma?ine. Stari kazani zamenjeni su novim uređajima u kojima se pivo kuva na pari. Umesto drvenih kaca ugrađene su betonske cisterne za odle?avanje, te se tako pivo hladilo sistemom cevi, a ne ledom. Stare niske podrume zamenili su prostraniji, a slad se proizvodio u velikim provetrenim prostorijama. Umesto ručnog prevrtanja ječma uvedena je mehanička obrada... Proizvodni kapaciteti naročito su povećani početkom XX veka kada je montiran drugi deo parne ma?ine, zatim ''garbe'' kotao, dok je izgradnjom
arterijskih bunara prestalo kori?ćenje vode iz dunavskog vodovoda. I danas se iz tih bunara dobija kvalitetna mineralna voda.

veoma zanimljivo...

Dve beogradske pivare, Vajfertova i Bajlonijeva, proizvodile su vi?e nego sve ostale pivare u Srbiji. Ukupna proizvodnja piva u Srbiji 1908. godine iznosila je 108.398 hl, od čega je udeo dve pomenute beogradske pivare iznosio 72.456 hl.
Tokom balkanskih ratova, proizvodnja piva u Bajlonijevoj pivari se smanjila, da bi za vreme prvog svetskog rata, u godinama austrjiske okupacije pivara sasvim obustavila rad. Godine posle Prvog svetskog rata bile su period nove temeljne rekonstrukcije Bajlonijeve pivare. Medjutim trebalo je da prodje mnogo godina da bi se ovi kapaciteti potpuno iskoristili. Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom 'Beograd'.