Starogradske price...

[kasha casuals]

SAGA O BEOGRADSKOM MANGUPU - Obavezno procitati!

Nokaut u “Limovcu”

Beogradski mangup je bio domaćinsko dete, onaj što kaže: Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi imaju čuku. Vole sport. ‘Oće i da se pobiju, i da ukradu ponekad. Al’ da ne boli. I nisu cinkaroši... Ali, takvih više nema.

Kad je, ono, Đole Majmun dolazio u “Braću Stamenković” na igranke, zavrti stolicu, sedne ispod bine. “Juniorsi” iz mesta moraju da sviraju KlifaRičardsa: The Džoung Ones. I to ne jednom. “Pazi sad, moramo za Đoleta triput uzastopce ovu stvar”, šapne gitarista novom pevaču - Preletu. Dušan Prelević se tek doselio s Crvenog krsta na Dorćol, pa još “pipka kraj”. Dorćolski mangup Đole zapali pljugu i dobaci: “Pevač, aj ponovo”. Peva mladi Prele četvrti put i misli: “Što je doš‘o, ovaj, da nas maltretira?” Tako su počele beogradske šezdesete. A Đole Majmun (61) skončao je pre neku nedelju, 3. novembra.

Iako je Dorćol odavno već “replika Novog Beograda”, što bi kazao Slavko Lebedinski, pojavile su se dve pristojne čitulje u “Politici”, na dan Đoletove sahrane, 5. novembra. Nije bilo detalja s “pevanjem i pucanjem” novobetonskih heroja, pa su zato, ponekom, onako ljudske, i zapale za oko. Reč je, dakle, o starodorćolcu Đorđu Ljiljku, zvanom Đole Majmun. Jedna čitulja od porodice, a druga od: Cinje, Švabe Papige, Vuleta, Buce Ludaka, Džambe, Galeta, Surlenka, Duleta Sline, Čvarka, Čere, Kuze, Tute, Šarančeta, Bojana Debelog, Džafa, Mirka Šašavog, Žike Fišeka, Brane Lešketa, Miška Barona, Ace Gibona, Buce Kumanudija, Dejana Debelog, Čokalije, Šobeta, Ace Mamude, Pincike, Đoleta Luna, Patkice i Nadice. Njegovih “vernih drugara celog života iz detinjstva, mladosti, i starosti”. I to je sve. Ali, bila velika sahrana. Na Novom groblju. Došli i potpisani i nepotpisani. Pričali tu, nad grobom, sat i po, dva. Neki se nisu videli ceo život. Posle otišli do kafane “Zlatar”, u Preradovićevoj. “E ako je poželeo ispraćaj, takav je bio”, priča njegov drugar iz ulice Milorad Kostić Cinja.

Neće baš svi da se sete “dorćolske legende”, kako ga je upamtio po čuvenju, šest godina mlađi Dorćolac Moka Slavnić. Iako pamte kako ih je tukao po gradu 1962, ‘63. i sledeće. A valjda hoće da ga zaborave i zato što se družio sa “svakojakim probisvetom”, kako voli da kaže njegov mlađi brat Jova. “Družio se i s Jusom, Ćentom, Ljubom Zemuncem, Nanetom, Dačom...”, nabraja Jova. “Tapi mu je bio drug iz kraja, gimnazije, s putovanja. Mnogi njegovi drugari su stradali od metka, alkohola ili nestali u belom svetu, kud koji.” Đole je voleo kafane. Posebno one na zlu glasu. A to, po Ivi Andriću, znači: dobro poznate i dobro posećivane. Upamtili su ga zato, beogradski novinari, ali ne samo zbog kafana...

“Znao sam ga s dve strane”, kaže Bogdan Tirnanić. “Prva je bila dorćolska. On je uživao priličan ugled među ovim, dorćolskim herojima ulice iako je bio mali, nizak rastom, i slabašan. Ali je znao da se tuče sa znatno kabastijim tipovima. Na drugoj strani, ja sam u Politici bio na raznim manjim ili većim funkcijama, a Đole Majmun, odnosno Ljiljak bio je pomoćni radnik u štampariji. Tako da sam mu bio prijatelj u lokalima na Bajloniju, i šef 100 m iznad, u Politici”.

Nije bio neki veliki radnik. I nikako nije hteo da ide preko reke, da radi. U Krnjaču, gde je danas štamparija: “‘De bre da idem u Krnjaču, ako može ovde da se radi oko Politike, u redu. Ma ko ih, bre,..., neću da idem u Pančevo.” Tako je govorio Đole.

Tirnanić pamti da se onomad, posle “Zmajka”, bifea na samoj Bajlonijevoj pijaci koji je radio do šest ujutro, odlazilo u bife “Limovac”, koji se otvarao u pet. “Ne znam da li još postoji taj ‘Limovac’”, kaže on, “više se ne bavim tim stvarima. Tu je usko jedno sopče. E, tu je jednom krupni jedan siledžija, pod uticajem probdevene noći, počeo da preti da će sve da nas sredi. Đole pozove gazdu: ‘Slušaj bato, donesi jedan sanduk piva.’ Svi su shvatili da on hoće da časti društvo tim pivom. Kad je stig’o sanduk, on se popeo na njega i nokautirao tog velikog tipa”.

Za Đoleta Majmuna je tu kod Bajlonija sve i počelo. Rodio se u Francuskoj 59. Ali je detinjstvo proveo u Pavla Papa, ispod pijace. Kad su se noću vraćali sa igranke, prolazili bi pored pijace. A tamo su imali sve. “Pekara nam u ulici. Uđemo u tri, četiri ujutro, uzmemo veknu leba”, priča Cinja, Đoletov drugar. “Sednemo na tezgu, izvadimo kajmak, mažemo na leba, jedemo. Seljak pita: Šta radite bre? Mi samo: Lezi dole, spavaj. On šta će, ne sme da ustane dole ispod tezge. Mi lepo doručkujemo, pa polagano idemo kući. Eto, ako je to bio kriminal... Ali to je bio naš kraj.” Kao i kad su sačekivali skele nasred reke, kad se bostan preko Dunava prevozio. “Pa kad zakotrljamo lubenice, a one samo lete. I u školu s njima.” U “Radoja Domanovića” u Cetinjskoj.

A Đole je uvek bio kolovođa, prvi u svemu. Zašto Majmun? Bio je brz, kao čigra, i sve ga je zanimalo.

Bio je državni reprezentativac u rvanju. To je bila najjača jugoslovenska reprezentacija u rvanju, od rata naovamo. Čitaković, Branko Martinović (prva olimpijska medalja u rvanju), pa Kepa Rudaković, Branko Simić, braća Milinković. Obišao Evropu sa njima. Pravo iz Prve beogradske. Studije na Pravnom batalio zbog rvanja. Onda, Trst. Prve farmerke u kraju je imao Đole. I prvo odelo. I najviše ploča, četrespetica koje je donosio sa putovanja. Bio je glavni organizator žureva. U “Tesli”, u “Euridici” u Molerovoj... I najbolji igrač rokenrola u gradu. Kad on igra sa Mirom Alapačom (majka njegove dece, Jovana i Sanje, prim. Z.L.) na Zvezdi na Kalemegdanu, napravi se krug oko njih. “On je baca, prevrće, iako je bila viša od njega, bili su odličan par”, mada Cinja spominje i Nadicu Đokanović, veliku ljubav Đoletovu. “I dok se zabavljao s njom, švercovao je sve i svašta... A njen otac je bio direktor Savezne uprave carina. To je bio Đole Majmun.”

Inače, uvek se družio sa starijom dorćolskom manguparijom. Oni su ga štitili. Služio im je da izaziva, u ono vreme čuvene face sa Savamale, Dušanovca, Bulbuldera, Zvezdare... “On ode da napravi sranje, uzme im devojku na igranci, potuče se s nekim, a posle se ovi umešaju. Retko kad je dobio batine. Bio je u stanju da skoči sam na pet ljudi, nikog se nije plašio”, seća se Jovan Ljiljak. U to vreme se pričalo da su stariji mangupi sa Dorćola i iz Sarajevske umeli da se tuku lancima i noževima. Prele kaže da je bilo gadno kad “odozgore siđu ovi iz Marinkove bare, e oni su nosili lance od bicikla”.

Ipak, svi se tih tuča prisećaju sa setom. Tapi je pričao da je sve bilo na “ferku” i kad se kaže “predaja” onda je predaja. I on je trenirao rvanje, ali u tučama je važio samo boks. Kad su se pojavili Buca Alkapone, Bubalo i Hopi Unjac, onda je ojačala Savamala. “Oni su se deklarisali kao najjači u gradu, ali smo ih mi jednog dana sabili. Razbili ih Đole, Prle i Boško Robija. To je bilo 1962, 1963”, tvrde uz čaj u “Grmeču” Cinja i Jova.

Majmun nije voleo došljake. Crnce, posebno. “Ma, svi smo mrzeli crnce. Odjedanput, Nesvrstani, jebiga, i: Dođite svi ovamo. Bilo ih kol’ko hoćeš. Crnci, Arapi”, seća se Prele šezdesetih. E, pa, i danas kruži priča da je Đole Majmun, tu u Kopitarovoj gradini, u parkiću, naterao jednog crnca da se popne na drvo. Prelević priča: “Pazi, nije to bilo zezanje šezdeset i neke. Crnac je tu imao devojku, šta li, guzio se nešto, nemam pojma. A Đokica Majmun mu kaže: Ajde ti, blago meni, na drvo. I ovaj šta će, penje se, da bere banane. Đole zapali pljugu, sedne pod drvo. Crnac pita: Je l’ mogu da siđem? Ne možeš još, viče mu Đole.”

Stigao je Đorđe Ljiljak i do zatvora. “Nije on bio neki kriminalac. U ono vreme nisi ni imao šta kome da otmeš. Nego, tako, italijanska tura, satovi... Zbog nedozvoljene trgovine zaradio devet meseci. To je taj jedan zatvor, ovo ostalo su prekršaji. Tuk’o se, pijančio, pravio nered, pa dobijao mesec, dva...” Jovan kaže da je poslednjih 15 godina Đole bio šećeraš, a voleo da popije. Četiri, pet dana pije, pa se onda odmara desetak dana... Svaki dan su braća Ljiljak išli u šetnju, sa još par drugara. Do nedelje, 31. septembra. U nedelju su bili zajedno na ručku kod majke. U nedelju se Đole napio. U utorak je Jovan došao da vidi majku. Majka ima 89 godina. Đole u krevetu, čita novine. “Apsolutno nije bilo govora o nekom umiranju. U sredu je umro. Otišao u NjC i umro.”

Danas više nema takvih mangupa.

- Nije mangup dripac, nisu to ova đubrad što se danas šetaju po gradu, kaže Dušan Prelević. - Mangup je domaćinsko dete, bre, što kaže: Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi su vaspitana deca, spremni za život, nisu pičke. Nisu cinkaroši. Imaju čuku, vole sport, malo ‘oće da se pobiju, i da ukradu nekad. Jer, kad nemaš moraš nešto i da digneš. Al’ da ne boli. Đole Majmun je bio taj. Im’o čuku, bio žilav, znao da se šiba. I uvek bio nadrkan što je prošla mladost.

Aj opet, pevač. The Young Ones.

[Richard III]

...kako se zvao onaj s karaburme sto smo cirkali u Ceu i kod dumila...isto majmun ali ne secam se imena...D....... ujak...

[kasha casuals]

Dragan Majmun...

On je verovatno nadimak dobio zbog svoje face koja neodoljivo podseca na majmunsku...
O njemu takodje ima nepar prica, koje sada necu pricati...
Nas Dragance je trenutno u zatvoru zbog napada, izbio je coveku oko u svima nama dobro poznatoj kafani D....!

[Booze Brothers]

a to je ovekovechila i BKTV u svojoj emisiji Expirium(mislim da se tako zvala)...sa voditeljem Spasov-im koji je postao poznat po svojoj klasicna sacekusa...

[forum_admin]

Danas vi?e nema takvih mangupa.

- Nije mangup dripac, nisu to ova đubrad ?to se danas ?etaju po gradu, ka?e Du?an Prelević. - Mangup je domaćinsko dete, bre, ?to ka?e: Ljubim ruke, kom?ija i trkne po kilo ?ećera kad ustreba. Mangupi su vaspitana deca, spremni za ?ivot, nisu pičke. Nisu cinkaro?i. Imaju čuku, vole sport, malo ?oće da se pobiju, i da ukradu nekad. Jer, kad nema? mora? ne?to i da digne?. Al? da ne boli. Đole Majmun je bio taj. Im?o čuku, bio ?ilav, znao da se ?iba. I uvek bio nadrkan ?to je pro?la mladost.

Aj opet, pevač. The Young Ones.

Lepa prica ali ja ipak imam nesto da dodam...

Nasisa se meni Prele kurca sa tim njegovim forama "nema vise takvih..."...

Otkud on smrad iz centra grada zna kakvi su u kasnijim ili sadasnjim godinama Beogradski mangupi...

Jebem ga u ono coravo oko bas...

[forum_admin]

Zamolio bih Richarda III da doda nesto na temu posto ima komsiluk koji je vise nego kvalifikovan za takve price...

kasha casuals - takodje...da baci na papir neku od prica iz kraja...ako se ne seca, mozda se ja secam neke...

[BadMan]

Inace Preletu su pre neki dan isekli i drugu nogu.

[Booze Brothers]

U jebote... a inache prichao mi je cale o njemu...ishli su zajedno u 7. gimnaziju...nema neko lepo mishljenje o njemu...drkadzija iz centra...

[John Matuszak]

Ma on je jedan najobicniji smrdljivi smrad kao i pola beogradskih mangupa...Boris Bizetic je za njega kralj.

[Booze Brothers]

one cerke su mu zneru...a mladja bash bila simpa a sad...
Pozdravio ga B****...nece vishe nikada reci da je Ofkin stadion prazan...

[Richard III]

Zamolio bih Richarda III da doda nesto na temu posto ima komsiluk koji je vise nego kvalifikovan za takve price...

kasha casuals - takodje...da baci na papir neku od prica iz kraja...ako se ne seca, mozda se ja secam neke...

...popijemo 15-16 pica i odlucimo da odemo u Ljubljanu...pokvare nam se kola kod Osijeka...

[forum_admin]

A prvo hapsenje coveka u kojem je koriscen i helikopter i tip u suludoj voznji kroz Karaburmu okrece ficu na krov u Srnetickoj kod "Nelson Mendela" solitera...a helikopter ga prati...

[Richard III]

...evo jos jedne pricice iz mog uzeg komsiluka o tome kako su mangupi dobijali ono sto su hteli od devojaka..."...sednemo u kola i odvezem je na lesce groblje,zaustavim u sred groblja i izvedem je napolje.Onda joj kazem ili da mi da da je karam ili cu je ostaviti tu na sred groblja..."

[Booze Brothers]

u sine...shmekerski nema shta...

[BadMan]

...evo jos jedne pricice iz mog uzeg komsiluka o tome kako su mangupi dobijali ono sto su hteli od devojaka..."...sednemo u kola i odvezem je na lesce groblje,zaustavim u sred groblja i izvedem je napolje.Onda joj kazem ili da mi da da je karam ili cu je ostaviti tu na sred groblja..."

100 % shmekerizam.