Union jack...
-
marmozet iz dvaestrojke
- GSP egzibicionista
- Posts: 1288
- Joined: Fri Sep 09, 2005 2:45 pm
- Location: Nize nego ljudski
-
Usamljeni hashishar
- ken vi touk abaut d biznis...
- Posts: 6179
- Joined: Tue Dec 27, 2005 2:10 am
- Location: Kasha
- Contact:
MI SMO MODOVI
Gostovanje u Velsu, protiv Reksama, bilo je prvo naredno. U petak uvece, uoci utakmice, iza?ao sam sa Polom i Tatsom u grad. Docekali smo poslednju turu u Lenk?ir Voltsu, glavnom rokerskom pabu u Oldamu. Rok bend je svirao na bini, a dvadesetak fanova je duskalo i mlataralo glavama. Negde na pola svirke, izbila je gu?va kod ulaznih vrata. Momci iz obezbedenja su poku?avali da izbace napolje, mrtvog pijanog, Alana D?onsa. Ruke su mu bile visoko podignute. U jednoj je stiskao pintu piva, a u drugoj plavo-beli ?al. '' Jedan je Sajmon Steinrod! '', pevao je dok su ga iznosili iz paba. Nakon fajronta, odlucili smo da stopom krenemo za Vels, jo? to vece. Prvi lik nas je odbacio samo do Birca, koji je svega desetak kilometara udaljen od Oldama. U?li smo u veliki bar, kupili pice i usput maznuli tost i par pakovanja slanine. Fudbalski huligani su retko placali klopu. Sve se svodilo na otimacinu i prebijanje vlasnika opljackane radnje, kada bi se ovaj pobunio. Mi smo bar platili pice, i nismo dirali prodavca. Nastavili smo dalje pe?ke, sa izbacenim prstom, ali nikom nije padalo na pamet da nas poveze. Tek oko ?est sati ujutro pokupio nas je neki, pijani, napaljeni klinac, svojim besnim kolima, i odvezao do Mancestera. Jedva sam cekao da izadem iz kola, po?to je folirant vozio sto pedeset na sat. Sledeca tura nam je bila do Cestera, u koji smo stigli oko devet. Doruckovali smo s' nogu, a potom seli na bus za Reksam, koji je bio vrlo blizu. Stigli smo na vreme, tako da smo se uputili pravo na ?eleznicku stanicu, kako bi sacekali ekipu koja je krenula jutarnjim vozom iz Oldama. Uvek sam u?ivao posmatrajuci voz prepun navijaca koji vise sa prozora, dok ulazi u stanicu. Prvi je iza?ao '' Pivo u jednoj, ?al u drugoj ruci i pesma jedan je Sajmon Steinrod '', Alan D?ons. Toliko je vec bio pijan, da stvarno ne znam kako je uop?te uspeo da ude u voz. Vel?ki panduri su bili vrlo zajebani, i sa njima nije bilo puno raspravljanja. Ubacili su nas sve na stadion vec oko pola jedan, dva i po sata pre pocetka utakmice. Incidenata gotovo da i nije bilo. Na povratku kuci, voz je totalno demoliran. Bilo nas je oko 500. Panduri su upali u Mancesteru i krenuli da kontroli?u karte. Pol, Tats i ja ih nismo imali, ali sam se iznenadio kada sam video da se sva rulja uskome?ala, tra?eci foru da izbegnu kontrolu. Ispod stanice je bio viseci most. Dosta nas je iza?lo iz voza, na zadnja vrata, pre nego ?to su panduri i?ta primetili. Spustili smo se lagano do mosta. Pola su uhvatili bez karte, ali im se on nekako izmigoljio i ne gledajuci iskocio iz voza, koji je vec bio u pokretu. Sklopili smo oci, da ga ne gledamo dok pada preko ograde sa visine od pet metara. Ocekivali smo da ce se razbiti, ali uspeo je nekako da se doceka i da zadobije samo uganuce noge. Produ?ili smo pe?ke do autobuske stanice. Tats i ja smo nosili Pola, po?to nije mogao da se osloni na levu nogu. Pred ulazom u stanicu primetili smo grupu od dvadesetak navijaca Mancester Junajteda. Nas je bilo pedeset. Iznenadili smo ih. Nisu znali ?ta ih je sna?lo kada smo ih napali. Razvalili smo ih, a potom pojurili na bus za Oldam po?to je stanicni pozornik vec duvao u svoju pi?talljku.
Jedan od glavnih likova, u drugoj polovini sedamdesetih, bio je Robo Votson iz Verneta. Jo? kao klinac cesto je boravio van kuce i izgledao je poludivlje. Vec na prvi pogled si mogao da stekne? utisak o njemu. Spljo?ten nos, vatreno rida kosa, zulufi. Nije bio krupan, ali mu je malo trebalo da se pobije. Fudbal ga nije ba? puno zanimao, ali je bio redovan zbog frke. Batina se nije pla?io, cak ih je i voleo. Ako bi se recimo desilo da u tuci izmasakrira protivnika, a da ga ovaj pri tom ne udari, to nije ni racunao kao tucu. Mnogi su ga smatrali ludakom i dr?ali se podalje od njega. Ja sam se sprijateljio sa njim vrlo brzo. Stekao sam utisak da, ako te zavoli mo?e? biti siguran da ima? najvernijeg prijatelja. Robo je imao sjajnu ekipu uz sebe. Jo? kao mali ostao je bez majke, a samo par meseci kasnije i bez brata, koji je uleteo u zapaljenu kucu kako bi pomogao ljudima u po?aru. Njih je spasao, ali se sam ugu?io od previ?e smoga. Robo je tako vrlo rano bio prepu?ten sam sebi. Navukao se potom i na drogu, i tu se njegova karijera zavr?ava. Nedavno sam ga video. Suv je kao grana. Njegova mana je bila ta ?to ga je te?ko bilo zaustaviti u nekoj nameri. Tako je bilo i sa drogom. Od cele njegove ekipe niko se nije drogirao, i svi su poku?ali da ga odgovore, ali nije vredelo. ?teta ?to je izabrao pogre?an put jer je bio jedna od legendi Cedi Enda.
U prolece 1979. jo? jedan dobar lik izbio je u prvi plan. Zvao se Rosko, i vec je imao dvadeset i cetiri godine. Navijao je za Junajted, i bio je veoma cenjen medu Redsima. Odjednom je digao ruke od njih i pojavio se na Oldamu. Niko ne zna razlog tome, ali se sigurno desilo ne?to krupno, po?to nikada nije hteo da prica o tome. Bio je sitne grade, ali hrabar kao lav. ?iveo je u Feilsvortu, gde su mu najbolji prijatelji bili Keni D?ons i Toni Krou, dvojica zagri?enih Latiks fanova. Od njih je cuo o redovnim tucama na Oldamu, koje su se u to vreme na Old Trafordu vec proredile, po?to je policija prvo udarila na velike klubove. Kada se prvi put pojavio kod nas na tribini predstavio nam se sa: '' Ja sam Rosko, eks Menks '', kao da je to eks Menks trebalo da svima stavi doznanja da je on nekakva faca. Bio je malo prepotentan i pun sebe, i nije mi se dopao u pocetku, ali se ubrzo Rosko pokazao kao vrlo ?estok momak i stekao simpatije vecine. Ka?em vecine, po?to je uvek bilo onih tvrdokornih koji nisu priznavali '' ptice selice '' medu navijacima. I?ao je sa nama i na gostovanja. Pocetkom osamdesetih je par puta bio hap?en i ?estoko prebijen, ali nije odustajao.
Secam se jedne tekme u Boltonu 1984. U?ao sam u King Viliam pab, prepun domacih fanova, prekoputa stadiona da telefoniram devojci. Zabavljao sam se sa izvesnom Mendi. Pitala me je kada cu se vratiti kuci, ali je u tom momentu u pab uleteo Rosko i proderao se: '' Ja sam Rosko, eks Menks, Spirsi i ja smo do?li da vam jebemo kevu! '' Nisam mogao da verujem. Uspeo sam samo da prozborim: '' Du?o, ako pre?ivim, sti?em na vreme '', a ca?e i bilijarske kugle su vec letele ka nama. Bacili smo dve stolice na njih, a potom sam povukao Roska napolje, gde je srecom sve vrvelo od pandura, koji su zaustavili navijace Boltona i sproveli nas do tribine. Rosko vec dvanaest godina ?ivi u severnom Londonu, sa ?enom i decom, i ima pretplatnu kartu za Arsenal.
1979. Oldam je imao odlicnu fajtersku ekipu. Prestali smo da se okupljamo u vrhu tribine i pomerili se u stranu ispod ulaza, tako da smo imali odlican pregled na sve ?to se de?avalo na kapiji stadiona. Sve vi?e, razocaranih, Sitijevih i Junajtedovih fanova je prelazilo u na?e redove. Roskov prijatelj Hobo je bio jedan od njih. Takode i nekoliko Sitijevih huligana iz E?tona, predvodenih pouzdanim Semijem Rod?ersom, stalo je uz Oldam.
Poslednju tekmu 1978/79 sezone igrali smo u Londonu protiv Carltona. U cetvrtak uvece, dva dana pre utakmice, Pol i ja smo izmaltretirali nekog Pakija i oteli mu 63 funte, ?to je bila sasvim pristojna suma. Dao nam je kintu bez puno opiranja, ali mu je Pol , pored svega lupio par ?amara. Pitao sam ga ?to ga bezveze udara kada nam je dao pare, na ?ta mi je Pol ' ladno odgovorio: '' Nije bio dovoljno brz, a i videlo mu se iz ociju da ne ?eli da ih da! '' Kakav odgovor! Pol je u to vreme bio vrlo nasilan. Tako se pona?ao sve dok nije zaglavio u zatvoru, krajem '79. U toku naredne sezone, nas ?estorica iz Vestvuda, kao i sedam momaka iz Vernet ekipe je takode zavr?ilo iza brave. Po?to smo uzeli lovu, oti?li smo u jedan indijski restoran na veceru. Ostalo nam je jo? dosta novca, za komotan put u London. Stigli smo na Juston ?tajgu oko deset ujutro i krenuli lagano ka gradu. Kada smo oko dva konacno do?li do stadiona Latiksi su bili na svakom koraku. Pre utakmice je bilo mirno, ali se zato tuca zakuvala na stanici dok smo cekali voz za Oldam. Bilo nas je oko 400, a njih ne?to manje. Uspeli smo da ih dobijemo, mada je i u na?oj ekipi nekoliko momaka zavr?ilo sa razbijenim glavama. Panduri su nas sve sabili u tri vagona. Bili smo prenatrpani, jedni preko drugih. Voz jo? nije kretao, pa sam spustio prozor i izbacio glavu kako bih udahnuo malo sve?eg vazduha, ali sam naleteo pravo na pesnicu jednog Carltonovog skinheda. Brzo sam se uvukao nazad, srecom nije me ba? najbolje dohvatio. Pol i ja smo si?li vec na Viktorija stanici i odlucili da sacekamo sledeci voz. Krenuli smo malo da se promuvamo, ali smo nabasali pravo na Celzijevu ekipu. Jedan me je povukao k sebi, ali kada je video Junion D?ek pri?ivac na jakni pustio me je: '' Izvini, nisam znao da si naci '', rekao je. '' Nema problema '', odgovorio sam, a potom ga, ni sam ne znam za?to, pripalio u glavu. Ostatak njegove bande je krenuo na nas. Pol me je povukao u stranu ka pokretnim stepenicama. Si?li smo na donji nivo i uleteli pravo u prvi voz koji je odmah krenuo. Celzi nas nije stigao. Kada sam kroz prozor video da ih je bilo trideset, naje?io sam se. Da su nas stigli, pojeli bi nas. Si?li smo na Justonu i oti?li do Lajon End Lamb paba, koji je bio tradicionalna Oldamova baza za tekme u Londonu. Pab je bio pun na?ih, bilo nas je sedamdesetak. Tu smo svi ubili vreme do polaska zadnjeg voza koji je sa Juston stanice kretao u 11.40. Pola sata ranije smo krenuli ka stanici kako ne bismo zakasnili. Kada smo se popeli na peron, ugledali smo osamdesetak navijaca Evertona, koji su takode cekali '' na? '' voz. Oni su taj dan igrali sa Spursima. Policija ih je nakon masovne tuce uhapsila, a zatim pustila kako bi stigli na poslednji voz za Liverpul. Na drugom peronu vec je stajao voz, koji je bio pun navijaca ragbi kluba Vidnes. Hili je bez oklevanja bacio fla?u medu Evertonove fanove, ?to ih je pokrenulo ka nama. Do?lo je do ?estokog fajta, jednog od naj?e?cih u istoriji fudbalskog huliganstva, cak i ?ire. Ta ?orka je mogla da ide uz rame bitkama na Trafalglaru i Voterlou. Svih 150 navijaca se tuklo. Al Bamboro je uleteo medu njih sa velikim cekicem, kojeg koriste otpravnici vozova. Mlatarao je na sve strane i poru?io sigurno deset Evertonovih navijaca. Kembel je tokom cele tuce sedeo na jednom Skuzeru i punio ga u glavu. Navijaci Vidnesa su za to vreme bili na prozorima i navijali za nas. Uspeli smo u jednom momentu da poteramo Everton preko koloseka na drugu stranu, ali nisu odustajali. Ponovo su se zaleteli na nas jo? silnije, naoru?ani lopatama, cetkama i kamenjem. Nekoliko Latiksa, ukljucujuci Dankana Batervorta i Gafa Nobla, je palo u tom naletu. Nakon 45 minuta pravog rata stigli su panduri i razdvojili nas. Voz je zbog svega kasnio pola sata. Nagurali su nas u poslednji a njih u prvi vagon do lokomotive i iza?li napolje. Dve grupe huligana, koje su se do malopre tukle do smrti, putovace zajedno pola puta bez ijednog pandura! Neverovatno! Pol i Dafi su bili uhap?eni. Kada je voz krenuo Denis, Edi i ja smo krenuli ka njihovom vagonu. Naleteli smo na kupe sa pet Skuzera u njemu, koji su polegali po vratima kako nam ne bi dozvolili da udemo. Svi su vec imali masnice i verovatno im je bilo dosta svega. Denis je razbio staklo. Upali smo unutra i poceli da ih mlatimo. Nisu imali vi?e snage da nam se suprotstave. Bili smo zadovoljni ishodom pa smo se vratili nazad do na?eg vagona i legli u slobodan kupe da malo odspavamo. Oko dva sata zaustavili smo se u Stafordu, gde je Evertonova ekipa presedala na drugi voz. Svi smo spavali u to vreme, tako da nismo primetili da je voz uop?te stao. Skuzeri su se u ti?ini prikrali na?em vagonu, i kroz otvorene prozore srucili kamenje na nas. Desetorica nas je zadobila povrede. Pojurili smo napolje za njima, ali su oni vec u?li u svoj voz koji je kretao. Stigli smo u Oldam oko pola pet. Na stanici su nas cekali Pol i Dafi. Panduri su ih pustili vrlo brzo, tako da su uspeli da upadnu u voz sa navijacima Vidnesa. Kada su stigli do poslednje stanice maznuli su auto i njime do?li do Oldama, a mene je Pol cak odvezao direktno do kuce.
U prolece 1979. mod pokret je uveliko uzeo maha. Za Uskrs smo masovno i?li u Skarboro na tradicionalne reli trke, gde se okupilo nekoliko hiljada ljudi, uglavnom skuter bojsi mada je bilo dosta i modova. Ja sam i?ao sa ?onom, koji me je povezao svojim skuterom do Skarboroa. Vec iduce godine gu?va je bila duplo veca, preko 10.000 ljudi, i to devedeset posto modovi. Svi smo bili obuceni u nemacke Parkas jakne, zelene dubretarce sa kapuljacom, koje su se kupovale po vojnim otpadima.
U junu iste godine, na sajmu u Oldamu svirao je The Jam, ?to nikako nije smelo da se propusti. U to vreme oni su bili jedini mod bend u zemlji, ali se nakon samo par meseci ceo pokret omasovio. Na koncertu The Jam-a publiku su cinili iskljucivo modovi, koji su do?li iz celog Jork?ira i Lenk?ira. Da budem iskren, nisam bio fan gupe The Jam, bili su mi samo simpaticni, ali sam jednostavno morao da budem na njihovom koncertu, iz po?tovanja prema njima, pionirima mod scene.
09. juna 1979. oti?ao sam na odslu?enje ?estomesecne kazne. Nije mi bilo svejedno, ali sam prihvatio to mirno. Roditelji su bili ?okirani. Osecali su krivicu ?to se nisu pojavili na sudenju sa advokatom, ali im nisam zamerio, a cela situacija nas je samo vi?e zbli?ila.
Prvih nedelju dana ribao sam podove klozeta i hodnike. Nisam se mnogo me?ao u gu?vu po?to sam bio '' novo meso. '' Jednog dana opkolilo me je nekoliko Manksa. Trpeo sam uvrede i prozivanja nekoliko dana, ali mi je onda pukao film. Skocio sam kao tigar i prebio prvo jednog, pa drugog... Ostali su se povukli, i vi?e im nije padalo na pamet da me zajebavaju. Ubrzo sam dobio, mo?da najbolji, posao u domu. Postao sam '' caj majstor. '' Kuvao sam caj za osoblje, zatvorenike i posetioce i imao, za razliku od drugih, slobodan pristup kafi, ?eceru i ostaloj klopi. Nepisano pravilo je bilo da '' caj majstor '' uzima od ostalih zatvorenika cigare i druge sitne stvari i njima podmicuje cuvare. Ja sam to pravilo prekr?io i ukinuo. Nisam hteo da kradem za drugog. ?eleo sam samo da po?teno odradim svoje i da be?im napolje. Glavni lik je bio neki Farnel iz Mancestera, koji je bio na granici izmedu pandura i kriminalca. Imao je veliki rez na levom obrazu, izgledao je grozno i bio pravo dubre od coveka. Mnoge je maltretirao i uzimao im sve ?to bi im npr. roditelji doneli. Zaradivali smo funtu i po nedeljno, i za to kupovali sapun, ?ampon, markice i cokoladu. Farnel je i to mnogima oduzimao. Prve nedelje u domu, oti?ao sam u salu za zabavu, gde je Farnel okupio oko sebe oko 200 zatvorenika i igrao sa njima asocijacije. Kada sam u?ao, pozvao me je da mu pridem. ?cepao me je za vrat i rekao mi: '' Pocni da nas snabdeva? ozbiljnijim stvarima, umesto ?to nam kuva? onaj buckuri?! '' Taman ?to je spustio ruke sa mene, obru?io sam se svom snagom na njega. Prevalio sam ga preko stola i poceo da ga udaram u glavu plasticnom ?oljom sve dok je nisam polomio. Derao se, a krvi je bilo svud okolo. Cetiri momka su me nekako odvojili od njega, a potom smo se svi uputili ka dvori?tu. Farnel je ostao da le?i krvav na podu sale. Iako su ga se svi pla?ili, videlo im se iz ociju da im je bilo drago ?to sam ga unakazio. Upozorili su me da ga se cuvam, po?to ce sigurno poku?ati da mi se osveti. U momentu sam pomislio u sebi da bih uz par prijatelja sa Oldama mogao da prevrnem ceo Bakli Hol naopacke. Tu noc smo oti?li na spavanje oko deset, kada su se svetla pogasila. Taman sam zaspao kada je u spavaonu uleteo Farnel sa par svojih prijatelja. Nisam stigao da reagujem. Navukli su mi cebe preko glave i ubili me od batina. Ujutru sam se pojavio na prozivci slomljenog nosa i sa masnicama ispod oba oka. Nikom nisam rekao ?ta se desilo, niko me nije ni pitao. Jednostavno, svima je bilo jasno. Namerno sam pro?ao pored Farnela, koji je sav bio modar. Nasme?io sam se i namignuo mu. Nije mogao da veruje, kljucao je u sebi od besa. Vi?e mi se ni jednom nije ni obratio.
Pu?ten sam u novembru 1979. Poku?ao sam da se smirim i iskljucio se iz svih NF aktivnosti. Posvetio sam se mod sceni, koja je tada bila izuzetno jaka. Modovi su bili na svakom koraku. ?urke, reli trke i koncerti su bili sjajni. Potro?io sam mnogo novca na oblacenje. Momci iz velikih gradova, Mancestera, Liverpula, Londona, promenili su fazon i poceli da furaju sportsku odecu, uglavnom marke Fred Peri. Svima su ?i?ke padale preko jednog oka. Zvali su se Peri Bojs, ili skraceno samo Bojs. Bilo ih je puno i kod nas, a posebno u Cedertonu i Rojtonu, kvartovima koji su najbli?i Mancesteru. Seljaci su cak nabacili i mancesterski akcenat, umesto '' See You '', govorili su '' Hiyouh '' -u?as!
U centru grada svakog ponedeljka su se odr?avale fenomenalne svirke. Svi bitniji mod bendovi: Madness, Secret Affair, Selctor i mnogi drugi, su prodefilovali Oldamom. Cesto je dolazilo i do tuca izmedu ekipa Peri Bojsa i modova. Peri Bojsi su dolazili iz Rojtona, Feilsvorta, Cedertona, a modovi iz Verneta, Vestvuda, ?olvera, ?oua. Medu modovima je bilo dosta crnaca iz Glodvika, kao i likova iz siroma?nih krajeva poput Ebihilsa i Lajmsajda, koji su nosili jevtine Parkas jakne marke Millett i kopije Fred Peri majica. Secret Affair je u to vreme bio vodeci mod bend. Na njihovoj svirci u Oldamu u jednom delu sale su stajali crnci i '' jevtini '' modovi, a u drugom Peri Bojsi i modovi. Kada je pevac iza?ao na binu i rekao: '' Vreme je za akciju! '' mnogi su to bukvalno shvatili, ja prvi! Zaleteli smo se na njih, a ja sam nogom zavalio vodu crnaca Gasa Grina. Tuca se pro?irila na ceo klub. Letele su stolice, ca?e, fla?e. Svi su bili u istom fazonu, ali podeljeni po tome ko je bio skupo, a ko jevtino obucen. Sme?no. Ja sam uglavnom ciljao te majmune ?to su se lo?ili na mancesterski akcenat. Jedno vece smo ih ba? dobro isprebijali. Peri Bojsi su se uglavnom navukli na Mancester Siti, koji ce tokom osamdesetih predstavljati veoma zajebanu ekipu. Junajted je izgubio popularnost u gradu, a klinci su mahom birali Siti. Junajted je okupljao jajare ?irom Britanije, koji se nisu vezivali za svoj maticni klub, a ?to je zanimljivo takva situacija je i danas. Oni i dalje va?e za jaku ekipu, ali je to sasvim razumljivo za klub sa toliko uspeha.
Krajem '79. izgubio sam, na trenutak, interesovanje za tuce na fudbalu i preorjentisao se na sve ucestalije incidente na pop koncertima u pabovima i klubovima, sa rokerima. Pocetkom 1980. rokeri su u Oldamu dobili svoj klub. Ozlogla?eni Tacer klub, bio je raj za rokere, hipike i narkomane. Voleo sam da odlazim tamo i maltretiram te idiote. Oni nisu pratili modu i oblacili su se u?asno. Onda bismo mi namerno svi do?li u trenerkama. Jednog petka, nas ?estorica smo se pobili sa celim klubom i na kraju, naravno, dobili batine. Vece pre te tuce, jedna devojka iz na?eg dru?tva je slavila svoj dvadeset i prvi rodendan, u klubu na Midlton roudu, u srcu Vestvuda. Bilo nas je tridesetak i super smo se zabavljali. U neko doba noci odlucili smo da odemo do najbli?eg rokerskog paba, u koji su izlazili mnogi idioti iz Tacer kluba. Ja sam se zabavljao sa Lorenom u to vreme. U?li smo u pab i okupirali ceo centralni sto. Rokeri su bili svuda oko nas. Primetna je bila nervoza na njihovim licima zbog na?eg prisustva. Oko deset sati, na binu se popeo rok bend i svirka je pocela. Neko sranje u Status Quo fazonu. Nakon svega dve pesme, Pol se popeo na binu i raspalio gitaristu stolicom, ?to je bio znak za pocetak op?teg fajta. Pab je bio demoliran u momentu. Izjurili smo potom napolje i polupali sve prozore. Stigla je i policija sa psima i uhapsila polovinu nas, cak i Lorenu. Zadr?ali su nas u pritvoru celu noc. Ona i jo? tri devojke su pu?tene bez kazne, a nama su svima uruceni sudski pozivi. Nakon te frke, vi?e se nismo petljali sa rokerima po Oldamu.
1980. nekoliko dobrih klinaca je izbilo u prvi plan na Oldamu. Kris Si, D?o E?vort, Deli su samo neki od njih. Svi su imali ispod petnaest godina, ali su bili izuzetno prgavi i zajebani. D?o E?vort je bio najjaci od mlade garde. Imao je muda, ali nije bio strastveni navijac. Njega je interesovao samo fajt, pa je nakon par dobrih sezona na Oldamu pre?ao u redove Mancester Sitija, da bi potom postao fan Junajteda. I?ao je tamo gde je frka bila veca, i pristupao ekipi koja je tom momentu pravila naj?e?ca sranja. Te sezone se istakao i mr?avi Mik. Bili smo vr?njaci, ali je on dosta kasno poceo da se zanima za fudbal, mada se vrlo brzo dokazao. Bio je panker i redovno se peglao sa Peri Bojsima iz Feilsvorta. Mik je nekoliko sezona i?ao redovno na Oldam, ali su ga vi?e zanimala de?avanja pre i posle tekme nego pracenje samog meca. Bio je pravi borac, uvek u dobroj kondiciji, po?to je godinama trenirao ragbi i boks.
U aprilu 1980. Latksi su igrali sa ?efild Junajtedom. Nije ih do?lo puno, ali je jezgro njihove prve ekipe stiglo u tri kombija. Parkirali su se preko puta Kvin paba, ?to je jedan na? klinac primetio i brzo nam dojavio. Iza?li smo sa stadiona pre zavr?etka utakmice i spremili im saceku?u. Kada su nai?li, napali smo ih i odrali, a potom im demolirali vozila, u cemu ja nisam ucestvovao. Voleo sam da se tucem, ali ne i da razbijam kola, izloge i prozore. U na?oj ekipi je bilo likova koji su u frku i?li samo da bi napravili ?tetu. Seljaci!
Gostovali smo u Barnliju nakon pet dana. Svi pabovi u centru grada bili su ispunjeni Oldamom, jo? u prepodnevnim satima. Vecinu su cinili modovi obuceni u majice Fred Peri ili Ben ?ermans i Krombi kapute, odnosno Parkas jakne. Barnli je sa druge strane furao motora?ko/rokerski fazon, pa je na toj utakmici, umesto fudbalskog, u prvi plan izbio rivalitet izmedu modova i rokera. Bili smo veoma bucni i kurceviti. Krupna konobarica se odjednom proderala: '' Ako se ne uljudite, moracu da pozovem Bend?amina da side! '', na ?ta smo se svi glasno nasmejali, a Robo Votson joj je rekao: '' Pa, hajde lutko da vididmo i to cudo od Bend?amina! '' Ocekivali smo nekog usranog sina, studenta, ali se sa stepenica pojavilo nekakvo ogromno, mi?icavo, tetovirano stvorenje sa o?iljcima po celom telu, od cetrdeset i kusur godina. Ucutali smo, a konobarica je pocela glasno da se smeje. Nisam dozvolio nikome ni?ta da razbije. Popili smo jo? koje pice u mnogo mirnijoj atmosferi, a potom krenuli ka sledecem pabu. Usput smo naleteli na par Oldamovih fanova koji su dobili batine od nekih motora?a, u jednom baru nedaleko odatle. Uputili smo se pravo tamo. Kada nas je Barnlijeva ekipa primetila, uleteli su unutra i zakljucali se. Udarali smo u vrata i poku?ali da ih otvorimo, ali nismo uspeli, dok njima nije padalo na pamet da izadu i stanu na crtu. Tada je momak po imenu Fud? gurnuo nogom prvi parkirani motor, koji je poput domina poru?io citav red drugih. Nekoliko likova je sav svoj bes iskalilo na motorima. Panduri su nai?li i otpratili nas do stadiona. Posle meca, pun dabl deker Oldamovih navijaca je priveden u stanicu u Todmordenu, zbog uni?tavanja unutra?njosti autobusa. Stajali su svi u dvori?tu policijske stanice dok su panduri u?li u zgradu. U meduvremenu, pedesetak, od ukupno ?ezdeset navijaca je preskocilo zid i uspelo da pobegne. Nema ?ta, momci iz Glodvik D?ejsa i Ebihilsa su postigli dobar rezultat.
Nakon dve nedelje igrali smo u gostima protiv Nots Kauntija. Izvesni Fil Nigins je unapred pazario, sa popustom, ceo blok karata za voz i ponudio nam ih. Mislim da mu je samo ?estoro, od ukupno sto pedeset ljudi platilo. Fil je bio zagri?eni navijac, ali glup kao kurac. Ne znam ?ta ga je teralo da organizuje putovanje u Notingem. Pola ekipe je oti?lo vozom preko Stouka, a pola preko ?efilda. U '' Filovom '' vozu bila je cela tamnoputa ekipa iz Glodvika, koji mu sigurno nisu dali pare ni za jednu kartu. Sa mnom je putovao Vib, koji je na tekme poceo da ide pocetkom prethodne sezone. Bio je jedan od najvecih mod fanova. Pravo ime mu je bilo Kit Tomson i nije vole tuce, ali su mu na um padale razne druge gluposti pa je ubrzo zaglavio iza re?etaka. Kada smo stigli u Notingem uputili smo se ka stadionu, pored kojeg je bilo dosta pabova. Nakon par popijenih pica, nas tridesetak im je upalo na tribinu. Nots je bio prilicno bezopasan, za razliku od Foresta, koji je imao izuzetno dobru ekipu. Panduri su nas odmah primetili i izbacili napolje. Dozvolili su nam da udemo na gostujucu tribinu i zamolili nas da se pristojno pona?amo. Jedan od glavnih likova te sezone bio je Erl Arondejl, koji je imao dvadeset i pet godina. Bio je veoma hrabar i veran Latiksima. ?iveo je u Fitonhilsu i izuzetno je likom podsecao na Noela Edmondsa, koji je u to vreme bio veoma popularan medu klincima po?to je glumio u seriji za decu '' Swopshop. '' Kada je na?a ekipa u?la medu Oldamove navijace poceli smo da skandiramo '' Jedan je Noel Edmonds! '' u tom momentu se probudila i tribina sa domacim fanovima. Glupi navijaci Notsa, nisu skontali zajebanciju i uzvratili su nam sa '' Tiswas, Tiswas! '', ?to je u to vreme bila '' rivalska '' serija svop?opu. Tokom celog meca, koji je inace bio izuzetno dosadan i protekao bez golova, navijalo se za decije emisije!
Ubrzo je na red do?lo i novo gostovanje u Londonu, protiv Orienta. Stigli smo na Juston stanicu oko pola dvanaest. Tokom puta atmosfera je bila veoma vesela. Dankan, Tats, Edi Bi, D?imi, Denis i ja smo igrali karte. Kad god bi voz u?ao u tunel, nastao bi potpuni mrak, galama i muvanje u kartama. U toj gu?vi nehotice sam zakacio laktom Dankana, koji je ispustio sav novac iz ruku. Svi smo se smejali, a kada je voz iza?ao iz tunela, shvatio sam da sam Dankanu razbio nos. Pomogli smo mu da pokupi lovu sa poda, koju mi je on potom dao da kupim pivo za sve. Oti?ao je u toalet da ispere nos, a kada se vratio primetio je da je njegova ca?a prazna. Prekipelo mu je: '' Hocu moje pivo! '' zagrmeo je. Mi smo se kocili od smeha i upirali prstom na ?ank gde je stajalo njegovo pivo. Dankan je cesto bio predmet zajebancije, ali nas je uvek derao u kartama. Posle tekme smo oti?li do Sohoa da se malo promuvamo, a potom do stare londonske baze, paba Lajons End Lamb, na pivo. Poslednji voz za Mancester je kretao u 11.40. Stigli smo kuci rano ujutro, izmoreni ali zadovoljni. Uvek sam voleo utakmice u Londonu.
U februaru 1980, na moj devetnaesti rodendan, Oldam je igrao u Prestonu. Oti?li smo u velikom broju, ali je voz kasnio tako da smo na stadion stigli tek u petnaestom minutu utakmice. U momentu kada smo se mi pojavili, domaci fanovi su maltretirali manju grupu Oldamovih navijaca, koji su doputovali u sopstvenoj re?iji. Prestonovi huligani su se ponadali da je to bilo sve ?to je tog dana stiglo iz Oldama, ali su se zajebali. Nakon prvog na?eg naleta bili su primorani da se povuku, i vi?e im nije palo na pamet da krenu na nas.
Jedno jutro bio sam kod keve na dorucku. Imao sam dogovor sa Alanom Mek Manusom da dode po mene oko jedanaest, pa da odemo negde na pice. Alan je bio sedmo dete u porodici. Njegov uporni cale nije odustajao dok, nakon ?est cerki, nije dobio sina. Desetak minuta pre dogovorenog vremena, neko je zazvonio. Skocio sam na noge misleci da je Alan, ali se umesto njega na vratima pojavila TV ekipa. '' Dobro jutro Karl, mi smo sa BBC. ?eleli bi smo da uradimo sa vama dokumentarac o Nacionalnom Frontu, po?to znamo da si ti njihov voda u Oldamu! '', rekao je lik sa mikrofonom u ruci. Bio sam ?okiran: '' Ko vam je dao moju adresu? Nemam ja ni?ta sa Frontom! '', zaurlao sam, ali su me istog momenta prekinuli i ponudili pare za par odgovora. U tom trenutku mi je kroz glavu proletela ideja da mo?da ne bi bilo ni tako lo?e da napravim nekakvu sprdnju, i uzmem lovu za to. '' OK pristajem, hajdemo da nademo odgovarajuce mesto gde bi mogli sve da snimimo, kako bi delovalo ?to autenticnije '' rekao sam. U meduvremenu se na vratima pojavio i Alan. Po?ao je i on sa nama, ali je odbio da bude ukljucen u emisiju. Proveo sam ih kroz celu azijsku cetvrt i doveo ih do Kopisa, takode azijskog dela grada. Izabrali smo da u pozadini kadra budu neke razru?ene kuce, kako bi sve dobilo jo? vi?e efekta. Kamere su se upalile, krenula su pitanja, ali vam mogu reci da su bili prilicno razocarani mojim umerenim odgovorima. Iznenada su se sa druge strane puta pojavila dva lokalna bolida. Zaustavio sam snimanje i otrcao do njih. Prethodno sam BBC ekipi rekao da su njihdvojica najekstremniji Frontovci u Oldamu. Pol Hip i Pit Nalti to sigurno nisu bili, ali je tacno da nisu imali ni trunke morala. Slo?io sam im pricu da BBC snima emisiju o maltretiranju Pakija za koju daje novac. Pristali su da pricaju bez razmi?ljanja. TV ekipa se silno obradovala. Hip i Nalti su tada poceli da la?u i ma?u. Pricali su kako ne mo?e da prode dan a da ne prebiju nekog Azijata. Izmislili su pricu o fajtu sa dvadeset Pakija, bacanju koktela na njihove prodavnice i slicno. Voditelj je prosto sijao od srece. Dobio je ?ta je tra?io. Alan je stajao sa strane i nije mogao da veruje. Kocio se od smeha. Kada je sve zavr?eno dobio sam pedeset funti, a ja sam od toga Hipiju i Naltiju dao po deset. Odjurili su u prvi pab da ih spickaju. Alan i ja smo seli na bus za Mancester i oti?li u restoran na klopu. Iduceg petka u pola sedam uvece, BBC 2 je emitovao emisiju '' The Oxford Road Show '', ciji je voditelj bio Grem Felovs, poznatiji po nadimku Neverni D?oni. Predstavio me je kao nacisticko zlo i vodu bande, cija su desna ruka Hipi i Nalti. Ja sam sa Frontom raskrstio godinu dana pre toga, ale ce me moja naivnost i pohlepa za novcem kasnije skupo ko?tati. Postao sam heroj lokalnih rasista, ali isto tako i neprijatelj broj jedan za brojne crnce, Azijate i anti-nacije iz Oldama. Vec u subotu ujutru, nakon emisije, panduri su mi upali na gajbu i uhapsili me. Kada su me doveli u stanicu, tamo su vec bili Hipi i Nalti. ?est sati su nas ispitivali, poku?avajuci da nam prikace i najsitniji incident na rasnoj osnovi, koji se dogodio u gradu u prethodnih nekoliko godina. Nakon dugog ubedivanja pristali su da nam poveruju da nemamo ni?ta sa Frontom, i pustili nas kucama bez kazne, ali ce nas zato u buduce za svaku glupost pozivati na raport.
OSVAJANJE VRHA
01.maja 1980. oti?ao sam na odmor u Nju Kej. Bio je to najbolji provod u mom ?ivotu. Upoznao sam mnogo novih likova, stekao par sjajnih prijatelja, smuvao dosta riba. Kada su me lokalne face primetile u modernoj mod odeci, bili su fascinirani i ubrzo su poceli da me kopiraju. Zaposlio sam se u jednom baru na samoj obali i, umesto desetak dana, tu ostao celo leto. Svakog vikenda izlazio sam sa novim prijateljima u obli?nji Plimut. U predgradu je jedne veceri svirala grupa Madness. Bio je to sigurno najbolji koncert koji sam ikada gledao. Nju Kej mi se urezao u srce, tako da sam kasnije cesto odlazio tamo na odmor.
U Oldam sam se vratio pocetkom septembra, i odmah poceo ponovo da idem na fudbal.
Prva tekma koju sam gledao bila je na Baunderi Parku protiv Kardifa. U to vreme Spajners Arms je bio bar u kojem se ekipa okupljala pre utakmice. Kada sam u?ao unutra sa par momaka, bar je bio prepun Kardifovih navijaca. Seli smo u dva separea i zapevali Oldamove pesme. Kardif nam je odgovorio takode pesmom. Atmosfera je bila vrlo napeta, ali ipak mirna po?to se sve svodilo na medusobno natpevavanje. Oko pola tri jedan mladi Vel?anin se ume?ao medu nas i nabacio Jogiju omcu, koju je napravio od svog kai?a, oko vrata. Jogi je dolazio na Oldam godinama. U pocetku je i?ao sa Cedi skinsima, a potom se prikljucio na?oj ekipi iz Vestvuda. Klinac je povukao Jogija i oborio ga na zemlju, a potom ga ?utnuo u glavu. Neko je odmah vratio klincu i tuca se zakuvala. Kardif se zaleteo, gadajuci nas stolicama i ca?ama, ali smo im uzvratili. Jedan lik mi je pri?ao sa strane. Nisam ga primetio. Osetio sam samo sna?an bol kada mi je zabo u vrat iskidanu limenku koka kole. Zavrtelo mi se u glavi. Fajt se u meduvremenu preselio iz bara na ulicu. Barmen mi je pri?ao i izvukao limenku iz vrata. Krv je ?ikljala na sve strane. Sledeceg momenta sam se onesvestio. Do?ao sam sebi u bolnickoj sobi. Rana je bila na vrlo nezgodnom mestu i bilo je neophodno dosta kopci da se zakrpi. Pored mene su le?ali, moj dobar prijatelj D?imi Reg i njegov poznanik Dejv Grin iz Kroslija. Kardifovi navijaci su ih pogodili u glavu, jednog pepeljarom, a drugog stolicom. Obojica su bili zavijeni.
Nakon desetak dana u Oldamu je gostovao ?efild Venzdej. Oko dva sata Cedi je bio pun Jork?iraca. Tuca je pocela odmah po na?em ulasku na tribinu, i trajala je punih sat vremena. Bilo ih je vi?e, ali smo mi bili uporniji i cak uspeli da ih izguramo na teren. Ruke su me bolele od udaraca. Svi zglobovi su mi bili krvavi, ?ake otecene. U glavi mi je zujalo naredna tri dana, ali smo ipak uspeli da ih nateramo da se povuku i pridru?e ostalim, mirnijim navijacima ?efilda, na suprotnoj tribini. U drugom poluvremenu su poku?ali da udu u teren i krenu ka Cedi Endu, ali ih je policija u tome sprecila. Posle te utakmice vlada je uvela nove mere predostro?nosti. Postavljene su visoke ograde na svim stadionima u zemlji. Ironicno je da su se na taj potez odlucili zbog divljanja navijaca ?efilda na Oldamu. Osam godina kasnije 96 navijaca Liverpula stradace na Hilsborou, ba? zbog tih ograda, koje ce potom ponovo biti ukinute. Moram priznati da sam ja na toj tekmi protiv ?efild Venzdeja osvojio vrh fudbalskog nasilja. Dalje jednostavno nisam imao kud, i kroz godinu i po dana prestacu da se zanimam za tuce na fudbalu.
Bolton je bio sledeci na redu. Jurili smo ih i tukli ceo dan. Nije ih puno do?lo na na? kop, a oni koji jesu dobili su po?tene batine. Edi je jednim udarcem izbio cak cetiri zuba jednom Boltonovom navijacu, koji se srucio na beton. Bio je medu starijim likovima i mislio je da je Oldam i dalje mlaka ekipa, ali se zajebao.
Ubrzo nam je u goste do?ao jo? jedan stari du?nik, Blekburn Rovers. Edi i ja smo prepoznali neke njihove momke od prethodne sezone. Stajali su u vrhu Cedi Enda. Napali smo ih, a dvojica su se pomerila u stranu. '' Mi smo navijaci Mancester Junajteda, ne dirajte nas, ?elimo samo da gledamo tekmu '', rekli su. Kakvi idioti, nisu imali pojma da Junajted mrzimo iznad svega, tako da smo se Edi i ja prvo obru?ili na njih dvojicu.
Po zavr?etku utakmice protiv Vest Hema, do?lo je do gu?ve u jednoj sporednoj ulicici nedaleko od stadiona. Bilo nas je oko dvesto, a njih skoro duplo vi?e.Vest Hem nas je napao sa uzvi?enja. Imali su bolji polo?aj i to su iskoristili da nas razbiju vec u prvom naletu. Povukli smo se, ali je Hari Rendal zapeo, pao i povredio koleno. Ostalo mu je samo da se pomoli Bogu i pokrije rukama preko glave. Ubili su ga od batina. Vi?e ga nikada nisam video na utakmicama. Oti?ao je u Jehovine svedoke.
Na sledecem gostovanju, u Reksamu, zauzeli smo celu domacu tribinu, a po povratku kuci rasturili centar Cestera. Voz je bio potpuno demoliran. Kada smo stigli u Mancester, na Viktorija stanicu, ugledali smo desetak modova. '' Hajde, dubrad mancesterska! '', povikali smo za njima. Okrenuli su se i stali. '' Nismo jebeni Mancester, vec Bolton! '', odgovorili su ponosno. Zaleteli smo se na njih, ali su se dobro dr?ali. U jednom momentu je cak izgledalo da ce njih deset uspeti da savlada nas pedeset. Po?tovao sam Bolton, iako sam ih mrzeo. Bili su mo?da i najjaca ekipa sa kojom smo se redovno sukobili. Uvek su gordo isticali svoje ime, i mrzeli su Mancester, kao i svi. Iako Junajted u to vreme nije bio ni senka uspe?nog tima, svi su ih i dalje mrzeli istim ?arom.
Pocetkom osamdesetih tuce, na samim stadionima, su proredene, po?to su visoke ograde onemogucavale navijace da dodu jedni do drugih ili se sretnu na terenu. Uz to i policija se mnogo bolje organizovala, pa su mnogi navijaci poceli da putuju na svoju ruku, iznajmljenim automobilima i kombijima, kako bi izbegli policijsku pratnju. Nisam ba? bio impresioniran svim tim facama.U slucaju da ne nalete na protivnicku bandu, oni bi svoj bes iskalili na obicnim navijacima, pa cak i nedu?nim prolaznicima. Oldamovi huligani su u to vreme furali lo? fazon. Rasturanje pabova i prodavnica, pljackanje, krada novca i slika sa zidova bile su im omiljene aktivnosti. Da stvar bude jo? gora, u svim tim sranjima prednjacili su likovi koji nisu mogli da se doka?u u svoje vreme, tokom sedamdesetih, pa su se nekih sedam, osam godina kasnije kurcili pred klincima.
Te sezone nas tridesetak je oti?lo u Bolton u tri kombija. Upali smo im na tribinu. Mnogi su se razbe?ali, ali nam se ipak suprotstavila ekipa od pedeset matorih rokera. Nakon deset minuta fajta panduri su nas izbacili sa stadiona. Posle utakmice bilo je dosta nasilja na ulicama, uz kori?cenje motki i gomile drugog hladnog oru?ja.
Gostovanje u Velsu, protiv Reksama, bilo je prvo naredno. U petak uvece, uoci utakmice, iza?ao sam sa Polom i Tatsom u grad. Docekali smo poslednju turu u Lenk?ir Voltsu, glavnom rokerskom pabu u Oldamu. Rok bend je svirao na bini, a dvadesetak fanova je duskalo i mlataralo glavama. Negde na pola svirke, izbila je gu?va kod ulaznih vrata. Momci iz obezbedenja su poku?avali da izbace napolje, mrtvog pijanog, Alana D?onsa. Ruke su mu bile visoko podignute. U jednoj je stiskao pintu piva, a u drugoj plavo-beli ?al. '' Jedan je Sajmon Steinrod! '', pevao je dok su ga iznosili iz paba. Nakon fajronta, odlucili smo da stopom krenemo za Vels, jo? to vece. Prvi lik nas je odbacio samo do Birca, koji je svega desetak kilometara udaljen od Oldama. U?li smo u veliki bar, kupili pice i usput maznuli tost i par pakovanja slanine. Fudbalski huligani su retko placali klopu. Sve se svodilo na otimacinu i prebijanje vlasnika opljackane radnje, kada bi se ovaj pobunio. Mi smo bar platili pice, i nismo dirali prodavca. Nastavili smo dalje pe?ke, sa izbacenim prstom, ali nikom nije padalo na pamet da nas poveze. Tek oko ?est sati ujutro pokupio nas je neki, pijani, napaljeni klinac, svojim besnim kolima, i odvezao do Mancestera. Jedva sam cekao da izadem iz kola, po?to je folirant vozio sto pedeset na sat. Sledeca tura nam je bila do Cestera, u koji smo stigli oko devet. Doruckovali smo s' nogu, a potom seli na bus za Reksam, koji je bio vrlo blizu. Stigli smo na vreme, tako da smo se uputili pravo na ?eleznicku stanicu, kako bi sacekali ekipu koja je krenula jutarnjim vozom iz Oldama. Uvek sam u?ivao posmatrajuci voz prepun navijaca koji vise sa prozora, dok ulazi u stanicu. Prvi je iza?ao '' Pivo u jednoj, ?al u drugoj ruci i pesma jedan je Sajmon Steinrod '', Alan D?ons. Toliko je vec bio pijan, da stvarno ne znam kako je uop?te uspeo da ude u voz. Vel?ki panduri su bili vrlo zajebani, i sa njima nije bilo puno raspravljanja. Ubacili su nas sve na stadion vec oko pola jedan, dva i po sata pre pocetka utakmice. Incidenata gotovo da i nije bilo. Na povratku kuci, voz je totalno demoliran. Bilo nas je oko 500. Panduri su upali u Mancesteru i krenuli da kontroli?u karte. Pol, Tats i ja ih nismo imali, ali sam se iznenadio kada sam video da se sva rulja uskome?ala, tra?eci foru da izbegnu kontrolu. Ispod stanice je bio viseci most. Dosta nas je iza?lo iz voza, na zadnja vrata, pre nego ?to su panduri i?ta primetili. Spustili smo se lagano do mosta. Pola su uhvatili bez karte, ali im se on nekako izmigoljio i ne gledajuci iskocio iz voza, koji je vec bio u pokretu. Sklopili smo oci, da ga ne gledamo dok pada preko ograde sa visine od pet metara. Ocekivali smo da ce se razbiti, ali uspeo je nekako da se doceka i da zadobije samo uganuce noge. Produ?ili smo pe?ke do autobuske stanice. Tats i ja smo nosili Pola, po?to nije mogao da se osloni na levu nogu. Pred ulazom u stanicu primetili smo grupu od dvadesetak navijaca Mancester Junajteda. Nas je bilo pedeset. Iznenadili smo ih. Nisu znali ?ta ih je sna?lo kada smo ih napali. Razvalili smo ih, a potom pojurili na bus za Oldam po?to je stanicni pozornik vec duvao u svoju pi?talljku.
Jedan od glavnih likova, u drugoj polovini sedamdesetih, bio je Robo Votson iz Verneta. Jo? kao klinac cesto je boravio van kuce i izgledao je poludivlje. Vec na prvi pogled si mogao da stekne? utisak o njemu. Spljo?ten nos, vatreno rida kosa, zulufi. Nije bio krupan, ali mu je malo trebalo da se pobije. Fudbal ga nije ba? puno zanimao, ali je bio redovan zbog frke. Batina se nije pla?io, cak ih je i voleo. Ako bi se recimo desilo da u tuci izmasakrira protivnika, a da ga ovaj pri tom ne udari, to nije ni racunao kao tucu. Mnogi su ga smatrali ludakom i dr?ali se podalje od njega. Ja sam se sprijateljio sa njim vrlo brzo. Stekao sam utisak da, ako te zavoli mo?e? biti siguran da ima? najvernijeg prijatelja. Robo je imao sjajnu ekipu uz sebe. Jo? kao mali ostao je bez majke, a samo par meseci kasnije i bez brata, koji je uleteo u zapaljenu kucu kako bi pomogao ljudima u po?aru. Njih je spasao, ali se sam ugu?io od previ?e smoga. Robo je tako vrlo rano bio prepu?ten sam sebi. Navukao se potom i na drogu, i tu se njegova karijera zavr?ava. Nedavno sam ga video. Suv je kao grana. Njegova mana je bila ta ?to ga je te?ko bilo zaustaviti u nekoj nameri. Tako je bilo i sa drogom. Od cele njegove ekipe niko se nije drogirao, i svi su poku?ali da ga odgovore, ali nije vredelo. ?teta ?to je izabrao pogre?an put jer je bio jedna od legendi Cedi Enda.
U prolece 1979. jo? jedan dobar lik izbio je u prvi plan. Zvao se Rosko, i vec je imao dvadeset i cetiri godine. Navijao je za Junajted, i bio je veoma cenjen medu Redsima. Odjednom je digao ruke od njih i pojavio se na Oldamu. Niko ne zna razlog tome, ali se sigurno desilo ne?to krupno, po?to nikada nije hteo da prica o tome. Bio je sitne grade, ali hrabar kao lav. ?iveo je u Feilsvortu, gde su mu najbolji prijatelji bili Keni D?ons i Toni Krou, dvojica zagri?enih Latiks fanova. Od njih je cuo o redovnim tucama na Oldamu, koje su se u to vreme na Old Trafordu vec proredile, po?to je policija prvo udarila na velike klubove. Kada se prvi put pojavio kod nas na tribini predstavio nam se sa: '' Ja sam Rosko, eks Menks '', kao da je to eks Menks trebalo da svima stavi doznanja da je on nekakva faca. Bio je malo prepotentan i pun sebe, i nije mi se dopao u pocetku, ali se ubrzo Rosko pokazao kao vrlo ?estok momak i stekao simpatije vecine. Ka?em vecine, po?to je uvek bilo onih tvrdokornih koji nisu priznavali '' ptice selice '' medu navijacima. I?ao je sa nama i na gostovanja. Pocetkom osamdesetih je par puta bio hap?en i ?estoko prebijen, ali nije odustajao.
Secam se jedne tekme u Boltonu 1984. U?ao sam u King Viliam pab, prepun domacih fanova, prekoputa stadiona da telefoniram devojci. Zabavljao sam se sa izvesnom Mendi. Pitala me je kada cu se vratiti kuci, ali je u tom momentu u pab uleteo Rosko i proderao se: '' Ja sam Rosko, eks Menks, Spirsi i ja smo do?li da vam jebemo kevu! '' Nisam mogao da verujem. Uspeo sam samo da prozborim: '' Du?o, ako pre?ivim, sti?em na vreme '', a ca?e i bilijarske kugle su vec letele ka nama. Bacili smo dve stolice na njih, a potom sam povukao Roska napolje, gde je srecom sve vrvelo od pandura, koji su zaustavili navijace Boltona i sproveli nas do tribine. Rosko vec dvanaest godina ?ivi u severnom Londonu, sa ?enom i decom, i ima pretplatnu kartu za Arsenal.
1979. Oldam je imao odlicnu fajtersku ekipu. Prestali smo da se okupljamo u vrhu tribine i pomerili se u stranu ispod ulaza, tako da smo imali odlican pregled na sve ?to se de?avalo na kapiji stadiona. Sve vi?e, razocaranih, Sitijevih i Junajtedovih fanova je prelazilo u na?e redove. Roskov prijatelj Hobo je bio jedan od njih. Takode i nekoliko Sitijevih huligana iz E?tona, predvodenih pouzdanim Semijem Rod?ersom, stalo je uz Oldam.
Poslednju tekmu 1978/79 sezone igrali smo u Londonu protiv Carltona. U cetvrtak uvece, dva dana pre utakmice, Pol i ja smo izmaltretirali nekog Pakija i oteli mu 63 funte, ?to je bila sasvim pristojna suma. Dao nam je kintu bez puno opiranja, ali mu je Pol , pored svega lupio par ?amara. Pitao sam ga ?to ga bezveze udara kada nam je dao pare, na ?ta mi je Pol ' ladno odgovorio: '' Nije bio dovoljno brz, a i videlo mu se iz ociju da ne ?eli da ih da! '' Kakav odgovor! Pol je u to vreme bio vrlo nasilan. Tako se pona?ao sve dok nije zaglavio u zatvoru, krajem '79. U toku naredne sezone, nas ?estorica iz Vestvuda, kao i sedam momaka iz Vernet ekipe je takode zavr?ilo iza brave. Po?to smo uzeli lovu, oti?li smo u jedan indijski restoran na veceru. Ostalo nam je jo? dosta novca, za komotan put u London. Stigli smo na Juston ?tajgu oko deset ujutro i krenuli lagano ka gradu. Kada smo oko dva konacno do?li do stadiona Latiksi su bili na svakom koraku. Pre utakmice je bilo mirno, ali se zato tuca zakuvala na stanici dok smo cekali voz za Oldam. Bilo nas je oko 400, a njih ne?to manje. Uspeli smo da ih dobijemo, mada je i u na?oj ekipi nekoliko momaka zavr?ilo sa razbijenim glavama. Panduri su nas sve sabili u tri vagona. Bili smo prenatrpani, jedni preko drugih. Voz jo? nije kretao, pa sam spustio prozor i izbacio glavu kako bih udahnuo malo sve?eg vazduha, ali sam naleteo pravo na pesnicu jednog Carltonovog skinheda. Brzo sam se uvukao nazad, srecom nije me ba? najbolje dohvatio. Pol i ja smo si?li vec na Viktorija stanici i odlucili da sacekamo sledeci voz. Krenuli smo malo da se promuvamo, ali smo nabasali pravo na Celzijevu ekipu. Jedan me je povukao k sebi, ali kada je video Junion D?ek pri?ivac na jakni pustio me je: '' Izvini, nisam znao da si naci '', rekao je. '' Nema problema '', odgovorio sam, a potom ga, ni sam ne znam za?to, pripalio u glavu. Ostatak njegove bande je krenuo na nas. Pol me je povukao u stranu ka pokretnim stepenicama. Si?li smo na donji nivo i uleteli pravo u prvi voz koji je odmah krenuo. Celzi nas nije stigao. Kada sam kroz prozor video da ih je bilo trideset, naje?io sam se. Da su nas stigli, pojeli bi nas. Si?li smo na Justonu i oti?li do Lajon End Lamb paba, koji je bio tradicionalna Oldamova baza za tekme u Londonu. Pab je bio pun na?ih, bilo nas je sedamdesetak. Tu smo svi ubili vreme do polaska zadnjeg voza koji je sa Juston stanice kretao u 11.40. Pola sata ranije smo krenuli ka stanici kako ne bismo zakasnili. Kada smo se popeli na peron, ugledali smo osamdesetak navijaca Evertona, koji su takode cekali '' na? '' voz. Oni su taj dan igrali sa Spursima. Policija ih je nakon masovne tuce uhapsila, a zatim pustila kako bi stigli na poslednji voz za Liverpul. Na drugom peronu vec je stajao voz, koji je bio pun navijaca ragbi kluba Vidnes. Hili je bez oklevanja bacio fla?u medu Evertonove fanove, ?to ih je pokrenulo ka nama. Do?lo je do ?estokog fajta, jednog od naj?e?cih u istoriji fudbalskog huliganstva, cak i ?ire. Ta ?orka je mogla da ide uz rame bitkama na Trafalglaru i Voterlou. Svih 150 navijaca se tuklo. Al Bamboro je uleteo medu njih sa velikim cekicem, kojeg koriste otpravnici vozova. Mlatarao je na sve strane i poru?io sigurno deset Evertonovih navijaca. Kembel je tokom cele tuce sedeo na jednom Skuzeru i punio ga u glavu. Navijaci Vidnesa su za to vreme bili na prozorima i navijali za nas. Uspeli smo u jednom momentu da poteramo Everton preko koloseka na drugu stranu, ali nisu odustajali. Ponovo su se zaleteli na nas jo? silnije, naoru?ani lopatama, cetkama i kamenjem. Nekoliko Latiksa, ukljucujuci Dankana Batervorta i Gafa Nobla, je palo u tom naletu. Nakon 45 minuta pravog rata stigli su panduri i razdvojili nas. Voz je zbog svega kasnio pola sata. Nagurali su nas u poslednji a njih u prvi vagon do lokomotive i iza?li napolje. Dve grupe huligana, koje su se do malopre tukle do smrti, putovace zajedno pola puta bez ijednog pandura! Neverovatno! Pol i Dafi su bili uhap?eni. Kada je voz krenuo Denis, Edi i ja smo krenuli ka njihovom vagonu. Naleteli smo na kupe sa pet Skuzera u njemu, koji su polegali po vratima kako nam ne bi dozvolili da udemo. Svi su vec imali masnice i verovatno im je bilo dosta svega. Denis je razbio staklo. Upali smo unutra i poceli da ih mlatimo. Nisu imali vi?e snage da nam se suprotstave. Bili smo zadovoljni ishodom pa smo se vratili nazad do na?eg vagona i legli u slobodan kupe da malo odspavamo. Oko dva sata zaustavili smo se u Stafordu, gde je Evertonova ekipa presedala na drugi voz. Svi smo spavali u to vreme, tako da nismo primetili da je voz uop?te stao. Skuzeri su se u ti?ini prikrali na?em vagonu, i kroz otvorene prozore srucili kamenje na nas. Desetorica nas je zadobila povrede. Pojurili smo napolje za njima, ali su oni vec u?li u svoj voz koji je kretao. Stigli smo u Oldam oko pola pet. Na stanici su nas cekali Pol i Dafi. Panduri su ih pustili vrlo brzo, tako da su uspeli da upadnu u voz sa navijacima Vidnesa. Kada su stigli do poslednje stanice maznuli su auto i njime do?li do Oldama, a mene je Pol cak odvezao direktno do kuce.
U prolece 1979. mod pokret je uveliko uzeo maha. Za Uskrs smo masovno i?li u Skarboro na tradicionalne reli trke, gde se okupilo nekoliko hiljada ljudi, uglavnom skuter bojsi mada je bilo dosta i modova. Ja sam i?ao sa ?onom, koji me je povezao svojim skuterom do Skarboroa. Vec iduce godine gu?va je bila duplo veca, preko 10.000 ljudi, i to devedeset posto modovi. Svi smo bili obuceni u nemacke Parkas jakne, zelene dubretarce sa kapuljacom, koje su se kupovale po vojnim otpadima.
U junu iste godine, na sajmu u Oldamu svirao je The Jam, ?to nikako nije smelo da se propusti. U to vreme oni su bili jedini mod bend u zemlji, ali se nakon samo par meseci ceo pokret omasovio. Na koncertu The Jam-a publiku su cinili iskljucivo modovi, koji su do?li iz celog Jork?ira i Lenk?ira. Da budem iskren, nisam bio fan gupe The Jam, bili su mi samo simpaticni, ali sam jednostavno morao da budem na njihovom koncertu, iz po?tovanja prema njima, pionirima mod scene.
09. juna 1979. oti?ao sam na odslu?enje ?estomesecne kazne. Nije mi bilo svejedno, ali sam prihvatio to mirno. Roditelji su bili ?okirani. Osecali su krivicu ?to se nisu pojavili na sudenju sa advokatom, ali im nisam zamerio, a cela situacija nas je samo vi?e zbli?ila.
Prvih nedelju dana ribao sam podove klozeta i hodnike. Nisam se mnogo me?ao u gu?vu po?to sam bio '' novo meso. '' Jednog dana opkolilo me je nekoliko Manksa. Trpeo sam uvrede i prozivanja nekoliko dana, ali mi je onda pukao film. Skocio sam kao tigar i prebio prvo jednog, pa drugog... Ostali su se povukli, i vi?e im nije padalo na pamet da me zajebavaju. Ubrzo sam dobio, mo?da najbolji, posao u domu. Postao sam '' caj majstor. '' Kuvao sam caj za osoblje, zatvorenike i posetioce i imao, za razliku od drugih, slobodan pristup kafi, ?eceru i ostaloj klopi. Nepisano pravilo je bilo da '' caj majstor '' uzima od ostalih zatvorenika cigare i druge sitne stvari i njima podmicuje cuvare. Ja sam to pravilo prekr?io i ukinuo. Nisam hteo da kradem za drugog. ?eleo sam samo da po?teno odradim svoje i da be?im napolje. Glavni lik je bio neki Farnel iz Mancestera, koji je bio na granici izmedu pandura i kriminalca. Imao je veliki rez na levom obrazu, izgledao je grozno i bio pravo dubre od coveka. Mnoge je maltretirao i uzimao im sve ?to bi im npr. roditelji doneli. Zaradivali smo funtu i po nedeljno, i za to kupovali sapun, ?ampon, markice i cokoladu. Farnel je i to mnogima oduzimao. Prve nedelje u domu, oti?ao sam u salu za zabavu, gde je Farnel okupio oko sebe oko 200 zatvorenika i igrao sa njima asocijacije. Kada sam u?ao, pozvao me je da mu pridem. ?cepao me je za vrat i rekao mi: '' Pocni da nas snabdeva? ozbiljnijim stvarima, umesto ?to nam kuva? onaj buckuri?! '' Taman ?to je spustio ruke sa mene, obru?io sam se svom snagom na njega. Prevalio sam ga preko stola i poceo da ga udaram u glavu plasticnom ?oljom sve dok je nisam polomio. Derao se, a krvi je bilo svud okolo. Cetiri momka su me nekako odvojili od njega, a potom smo se svi uputili ka dvori?tu. Farnel je ostao da le?i krvav na podu sale. Iako su ga se svi pla?ili, videlo im se iz ociju da im je bilo drago ?to sam ga unakazio. Upozorili su me da ga se cuvam, po?to ce sigurno poku?ati da mi se osveti. U momentu sam pomislio u sebi da bih uz par prijatelja sa Oldama mogao da prevrnem ceo Bakli Hol naopacke. Tu noc smo oti?li na spavanje oko deset, kada su se svetla pogasila. Taman sam zaspao kada je u spavaonu uleteo Farnel sa par svojih prijatelja. Nisam stigao da reagujem. Navukli su mi cebe preko glave i ubili me od batina. Ujutru sam se pojavio na prozivci slomljenog nosa i sa masnicama ispod oba oka. Nikom nisam rekao ?ta se desilo, niko me nije ni pitao. Jednostavno, svima je bilo jasno. Namerno sam pro?ao pored Farnela, koji je sav bio modar. Nasme?io sam se i namignuo mu. Nije mogao da veruje, kljucao je u sebi od besa. Vi?e mi se ni jednom nije ni obratio.
Pu?ten sam u novembru 1979. Poku?ao sam da se smirim i iskljucio se iz svih NF aktivnosti. Posvetio sam se mod sceni, koja je tada bila izuzetno jaka. Modovi su bili na svakom koraku. ?urke, reli trke i koncerti su bili sjajni. Potro?io sam mnogo novca na oblacenje. Momci iz velikih gradova, Mancestera, Liverpula, Londona, promenili su fazon i poceli da furaju sportsku odecu, uglavnom marke Fred Peri. Svima su ?i?ke padale preko jednog oka. Zvali su se Peri Bojs, ili skraceno samo Bojs. Bilo ih je puno i kod nas, a posebno u Cedertonu i Rojtonu, kvartovima koji su najbli?i Mancesteru. Seljaci su cak nabacili i mancesterski akcenat, umesto '' See You '', govorili su '' Hiyouh '' -u?as!
U centru grada svakog ponedeljka su se odr?avale fenomenalne svirke. Svi bitniji mod bendovi: Madness, Secret Affair, Selctor i mnogi drugi, su prodefilovali Oldamom. Cesto je dolazilo i do tuca izmedu ekipa Peri Bojsa i modova. Peri Bojsi su dolazili iz Rojtona, Feilsvorta, Cedertona, a modovi iz Verneta, Vestvuda, ?olvera, ?oua. Medu modovima je bilo dosta crnaca iz Glodvika, kao i likova iz siroma?nih krajeva poput Ebihilsa i Lajmsajda, koji su nosili jevtine Parkas jakne marke Millett i kopije Fred Peri majica. Secret Affair je u to vreme bio vodeci mod bend. Na njihovoj svirci u Oldamu u jednom delu sale su stajali crnci i '' jevtini '' modovi, a u drugom Peri Bojsi i modovi. Kada je pevac iza?ao na binu i rekao: '' Vreme je za akciju! '' mnogi su to bukvalno shvatili, ja prvi! Zaleteli smo se na njih, a ja sam nogom zavalio vodu crnaca Gasa Grina. Tuca se pro?irila na ceo klub. Letele su stolice, ca?e, fla?e. Svi su bili u istom fazonu, ali podeljeni po tome ko je bio skupo, a ko jevtino obucen. Sme?no. Ja sam uglavnom ciljao te majmune ?to su se lo?ili na mancesterski akcenat. Jedno vece smo ih ba? dobro isprebijali. Peri Bojsi su se uglavnom navukli na Mancester Siti, koji ce tokom osamdesetih predstavljati veoma zajebanu ekipu. Junajted je izgubio popularnost u gradu, a klinci su mahom birali Siti. Junajted je okupljao jajare ?irom Britanije, koji se nisu vezivali za svoj maticni klub, a ?to je zanimljivo takva situacija je i danas. Oni i dalje va?e za jaku ekipu, ali je to sasvim razumljivo za klub sa toliko uspeha.
Krajem '79. izgubio sam, na trenutak, interesovanje za tuce na fudbalu i preorjentisao se na sve ucestalije incidente na pop koncertima u pabovima i klubovima, sa rokerima. Pocetkom 1980. rokeri su u Oldamu dobili svoj klub. Ozlogla?eni Tacer klub, bio je raj za rokere, hipike i narkomane. Voleo sam da odlazim tamo i maltretiram te idiote. Oni nisu pratili modu i oblacili su se u?asno. Onda bismo mi namerno svi do?li u trenerkama. Jednog petka, nas ?estorica smo se pobili sa celim klubom i na kraju, naravno, dobili batine. Vece pre te tuce, jedna devojka iz na?eg dru?tva je slavila svoj dvadeset i prvi rodendan, u klubu na Midlton roudu, u srcu Vestvuda. Bilo nas je tridesetak i super smo se zabavljali. U neko doba noci odlucili smo da odemo do najbli?eg rokerskog paba, u koji su izlazili mnogi idioti iz Tacer kluba. Ja sam se zabavljao sa Lorenom u to vreme. U?li smo u pab i okupirali ceo centralni sto. Rokeri su bili svuda oko nas. Primetna je bila nervoza na njihovim licima zbog na?eg prisustva. Oko deset sati, na binu se popeo rok bend i svirka je pocela. Neko sranje u Status Quo fazonu. Nakon svega dve pesme, Pol se popeo na binu i raspalio gitaristu stolicom, ?to je bio znak za pocetak op?teg fajta. Pab je bio demoliran u momentu. Izjurili smo potom napolje i polupali sve prozore. Stigla je i policija sa psima i uhapsila polovinu nas, cak i Lorenu. Zadr?ali su nas u pritvoru celu noc. Ona i jo? tri devojke su pu?tene bez kazne, a nama su svima uruceni sudski pozivi. Nakon te frke, vi?e se nismo petljali sa rokerima po Oldamu.
1980. nekoliko dobrih klinaca je izbilo u prvi plan na Oldamu. Kris Si, D?o E?vort, Deli su samo neki od njih. Svi su imali ispod petnaest godina, ali su bili izuzetno prgavi i zajebani. D?o E?vort je bio najjaci od mlade garde. Imao je muda, ali nije bio strastveni navijac. Njega je interesovao samo fajt, pa je nakon par dobrih sezona na Oldamu pre?ao u redove Mancester Sitija, da bi potom postao fan Junajteda. I?ao je tamo gde je frka bila veca, i pristupao ekipi koja je tom momentu pravila naj?e?ca sranja. Te sezone se istakao i mr?avi Mik. Bili smo vr?njaci, ali je on dosta kasno poceo da se zanima za fudbal, mada se vrlo brzo dokazao. Bio je panker i redovno se peglao sa Peri Bojsima iz Feilsvorta. Mik je nekoliko sezona i?ao redovno na Oldam, ali su ga vi?e zanimala de?avanja pre i posle tekme nego pracenje samog meca. Bio je pravi borac, uvek u dobroj kondiciji, po?to je godinama trenirao ragbi i boks.
U aprilu 1980. Latksi su igrali sa ?efild Junajtedom. Nije ih do?lo puno, ali je jezgro njihove prve ekipe stiglo u tri kombija. Parkirali su se preko puta Kvin paba, ?to je jedan na? klinac primetio i brzo nam dojavio. Iza?li smo sa stadiona pre zavr?etka utakmice i spremili im saceku?u. Kada su nai?li, napali smo ih i odrali, a potom im demolirali vozila, u cemu ja nisam ucestvovao. Voleo sam da se tucem, ali ne i da razbijam kola, izloge i prozore. U na?oj ekipi je bilo likova koji su u frku i?li samo da bi napravili ?tetu. Seljaci!
Gostovali smo u Barnliju nakon pet dana. Svi pabovi u centru grada bili su ispunjeni Oldamom, jo? u prepodnevnim satima. Vecinu su cinili modovi obuceni u majice Fred Peri ili Ben ?ermans i Krombi kapute, odnosno Parkas jakne. Barnli je sa druge strane furao motora?ko/rokerski fazon, pa je na toj utakmici, umesto fudbalskog, u prvi plan izbio rivalitet izmedu modova i rokera. Bili smo veoma bucni i kurceviti. Krupna konobarica se odjednom proderala: '' Ako se ne uljudite, moracu da pozovem Bend?amina da side! '', na ?ta smo se svi glasno nasmejali, a Robo Votson joj je rekao: '' Pa, hajde lutko da vididmo i to cudo od Bend?amina! '' Ocekivali smo nekog usranog sina, studenta, ali se sa stepenica pojavilo nekakvo ogromno, mi?icavo, tetovirano stvorenje sa o?iljcima po celom telu, od cetrdeset i kusur godina. Ucutali smo, a konobarica je pocela glasno da se smeje. Nisam dozvolio nikome ni?ta da razbije. Popili smo jo? koje pice u mnogo mirnijoj atmosferi, a potom krenuli ka sledecem pabu. Usput smo naleteli na par Oldamovih fanova koji su dobili batine od nekih motora?a, u jednom baru nedaleko odatle. Uputili smo se pravo tamo. Kada nas je Barnlijeva ekipa primetila, uleteli su unutra i zakljucali se. Udarali smo u vrata i poku?ali da ih otvorimo, ali nismo uspeli, dok njima nije padalo na pamet da izadu i stanu na crtu. Tada je momak po imenu Fud? gurnuo nogom prvi parkirani motor, koji je poput domina poru?io citav red drugih. Nekoliko likova je sav svoj bes iskalilo na motorima. Panduri su nai?li i otpratili nas do stadiona. Posle meca, pun dabl deker Oldamovih navijaca je priveden u stanicu u Todmordenu, zbog uni?tavanja unutra?njosti autobusa. Stajali su svi u dvori?tu policijske stanice dok su panduri u?li u zgradu. U meduvremenu, pedesetak, od ukupno ?ezdeset navijaca je preskocilo zid i uspelo da pobegne. Nema ?ta, momci iz Glodvik D?ejsa i Ebihilsa su postigli dobar rezultat.
Nakon dve nedelje igrali smo u gostima protiv Nots Kauntija. Izvesni Fil Nigins je unapred pazario, sa popustom, ceo blok karata za voz i ponudio nam ih. Mislim da mu je samo ?estoro, od ukupno sto pedeset ljudi platilo. Fil je bio zagri?eni navijac, ali glup kao kurac. Ne znam ?ta ga je teralo da organizuje putovanje u Notingem. Pola ekipe je oti?lo vozom preko Stouka, a pola preko ?efilda. U '' Filovom '' vozu bila je cela tamnoputa ekipa iz Glodvika, koji mu sigurno nisu dali pare ni za jednu kartu. Sa mnom je putovao Vib, koji je na tekme poceo da ide pocetkom prethodne sezone. Bio je jedan od najvecih mod fanova. Pravo ime mu je bilo Kit Tomson i nije vole tuce, ali su mu na um padale razne druge gluposti pa je ubrzo zaglavio iza re?etaka. Kada smo stigli u Notingem uputili smo se ka stadionu, pored kojeg je bilo dosta pabova. Nakon par popijenih pica, nas tridesetak im je upalo na tribinu. Nots je bio prilicno bezopasan, za razliku od Foresta, koji je imao izuzetno dobru ekipu. Panduri su nas odmah primetili i izbacili napolje. Dozvolili su nam da udemo na gostujucu tribinu i zamolili nas da se pristojno pona?amo. Jedan od glavnih likova te sezone bio je Erl Arondejl, koji je imao dvadeset i pet godina. Bio je veoma hrabar i veran Latiksima. ?iveo je u Fitonhilsu i izuzetno je likom podsecao na Noela Edmondsa, koji je u to vreme bio veoma popularan medu klincima po?to je glumio u seriji za decu '' Swopshop. '' Kada je na?a ekipa u?la medu Oldamove navijace poceli smo da skandiramo '' Jedan je Noel Edmonds! '' u tom momentu se probudila i tribina sa domacim fanovima. Glupi navijaci Notsa, nisu skontali zajebanciju i uzvratili su nam sa '' Tiswas, Tiswas! '', ?to je u to vreme bila '' rivalska '' serija svop?opu. Tokom celog meca, koji je inace bio izuzetno dosadan i protekao bez golova, navijalo se za decije emisije!
Ubrzo je na red do?lo i novo gostovanje u Londonu, protiv Orienta. Stigli smo na Juston stanicu oko pola dvanaest. Tokom puta atmosfera je bila veoma vesela. Dankan, Tats, Edi Bi, D?imi, Denis i ja smo igrali karte. Kad god bi voz u?ao u tunel, nastao bi potpuni mrak, galama i muvanje u kartama. U toj gu?vi nehotice sam zakacio laktom Dankana, koji je ispustio sav novac iz ruku. Svi smo se smejali, a kada je voz iza?ao iz tunela, shvatio sam da sam Dankanu razbio nos. Pomogli smo mu da pokupi lovu sa poda, koju mi je on potom dao da kupim pivo za sve. Oti?ao je u toalet da ispere nos, a kada se vratio primetio je da je njegova ca?a prazna. Prekipelo mu je: '' Hocu moje pivo! '' zagrmeo je. Mi smo se kocili od smeha i upirali prstom na ?ank gde je stajalo njegovo pivo. Dankan je cesto bio predmet zajebancije, ali nas je uvek derao u kartama. Posle tekme smo oti?li do Sohoa da se malo promuvamo, a potom do stare londonske baze, paba Lajons End Lamb, na pivo. Poslednji voz za Mancester je kretao u 11.40. Stigli smo kuci rano ujutro, izmoreni ali zadovoljni. Uvek sam voleo utakmice u Londonu.
U februaru 1980, na moj devetnaesti rodendan, Oldam je igrao u Prestonu. Oti?li smo u velikom broju, ali je voz kasnio tako da smo na stadion stigli tek u petnaestom minutu utakmice. U momentu kada smo se mi pojavili, domaci fanovi su maltretirali manju grupu Oldamovih navijaca, koji su doputovali u sopstvenoj re?iji. Prestonovi huligani su se ponadali da je to bilo sve ?to je tog dana stiglo iz Oldama, ali su se zajebali. Nakon prvog na?eg naleta bili su primorani da se povuku, i vi?e im nije palo na pamet da krenu na nas.
Jedno jutro bio sam kod keve na dorucku. Imao sam dogovor sa Alanom Mek Manusom da dode po mene oko jedanaest, pa da odemo negde na pice. Alan je bio sedmo dete u porodici. Njegov uporni cale nije odustajao dok, nakon ?est cerki, nije dobio sina. Desetak minuta pre dogovorenog vremena, neko je zazvonio. Skocio sam na noge misleci da je Alan, ali se umesto njega na vratima pojavila TV ekipa. '' Dobro jutro Karl, mi smo sa BBC. ?eleli bi smo da uradimo sa vama dokumentarac o Nacionalnom Frontu, po?to znamo da si ti njihov voda u Oldamu! '', rekao je lik sa mikrofonom u ruci. Bio sam ?okiran: '' Ko vam je dao moju adresu? Nemam ja ni?ta sa Frontom! '', zaurlao sam, ali su me istog momenta prekinuli i ponudili pare za par odgovora. U tom trenutku mi je kroz glavu proletela ideja da mo?da ne bi bilo ni tako lo?e da napravim nekakvu sprdnju, i uzmem lovu za to. '' OK pristajem, hajdemo da nademo odgovarajuce mesto gde bi mogli sve da snimimo, kako bi delovalo ?to autenticnije '' rekao sam. U meduvremenu se na vratima pojavio i Alan. Po?ao je i on sa nama, ali je odbio da bude ukljucen u emisiju. Proveo sam ih kroz celu azijsku cetvrt i doveo ih do Kopisa, takode azijskog dela grada. Izabrali smo da u pozadini kadra budu neke razru?ene kuce, kako bi sve dobilo jo? vi?e efekta. Kamere su se upalile, krenula su pitanja, ali vam mogu reci da su bili prilicno razocarani mojim umerenim odgovorima. Iznenada su se sa druge strane puta pojavila dva lokalna bolida. Zaustavio sam snimanje i otrcao do njih. Prethodno sam BBC ekipi rekao da su njihdvojica najekstremniji Frontovci u Oldamu. Pol Hip i Pit Nalti to sigurno nisu bili, ali je tacno da nisu imali ni trunke morala. Slo?io sam im pricu da BBC snima emisiju o maltretiranju Pakija za koju daje novac. Pristali su da pricaju bez razmi?ljanja. TV ekipa se silno obradovala. Hip i Nalti su tada poceli da la?u i ma?u. Pricali su kako ne mo?e da prode dan a da ne prebiju nekog Azijata. Izmislili su pricu o fajtu sa dvadeset Pakija, bacanju koktela na njihove prodavnice i slicno. Voditelj je prosto sijao od srece. Dobio je ?ta je tra?io. Alan je stajao sa strane i nije mogao da veruje. Kocio se od smeha. Kada je sve zavr?eno dobio sam pedeset funti, a ja sam od toga Hipiju i Naltiju dao po deset. Odjurili su u prvi pab da ih spickaju. Alan i ja smo seli na bus za Mancester i oti?li u restoran na klopu. Iduceg petka u pola sedam uvece, BBC 2 je emitovao emisiju '' The Oxford Road Show '', ciji je voditelj bio Grem Felovs, poznatiji po nadimku Neverni D?oni. Predstavio me je kao nacisticko zlo i vodu bande, cija su desna ruka Hipi i Nalti. Ja sam sa Frontom raskrstio godinu dana pre toga, ale ce me moja naivnost i pohlepa za novcem kasnije skupo ko?tati. Postao sam heroj lokalnih rasista, ali isto tako i neprijatelj broj jedan za brojne crnce, Azijate i anti-nacije iz Oldama. Vec u subotu ujutru, nakon emisije, panduri su mi upali na gajbu i uhapsili me. Kada su me doveli u stanicu, tamo su vec bili Hipi i Nalti. ?est sati su nas ispitivali, poku?avajuci da nam prikace i najsitniji incident na rasnoj osnovi, koji se dogodio u gradu u prethodnih nekoliko godina. Nakon dugog ubedivanja pristali su da nam poveruju da nemamo ni?ta sa Frontom, i pustili nas kucama bez kazne, ali ce nas zato u buduce za svaku glupost pozivati na raport.
OSVAJANJE VRHA
01.maja 1980. oti?ao sam na odmor u Nju Kej. Bio je to najbolji provod u mom ?ivotu. Upoznao sam mnogo novih likova, stekao par sjajnih prijatelja, smuvao dosta riba. Kada su me lokalne face primetile u modernoj mod odeci, bili su fascinirani i ubrzo su poceli da me kopiraju. Zaposlio sam se u jednom baru na samoj obali i, umesto desetak dana, tu ostao celo leto. Svakog vikenda izlazio sam sa novim prijateljima u obli?nji Plimut. U predgradu je jedne veceri svirala grupa Madness. Bio je to sigurno najbolji koncert koji sam ikada gledao. Nju Kej mi se urezao u srce, tako da sam kasnije cesto odlazio tamo na odmor.
U Oldam sam se vratio pocetkom septembra, i odmah poceo ponovo da idem na fudbal.
Prva tekma koju sam gledao bila je na Baunderi Parku protiv Kardifa. U to vreme Spajners Arms je bio bar u kojem se ekipa okupljala pre utakmice. Kada sam u?ao unutra sa par momaka, bar je bio prepun Kardifovih navijaca. Seli smo u dva separea i zapevali Oldamove pesme. Kardif nam je odgovorio takode pesmom. Atmosfera je bila vrlo napeta, ali ipak mirna po?to se sve svodilo na medusobno natpevavanje. Oko pola tri jedan mladi Vel?anin se ume?ao medu nas i nabacio Jogiju omcu, koju je napravio od svog kai?a, oko vrata. Jogi je dolazio na Oldam godinama. U pocetku je i?ao sa Cedi skinsima, a potom se prikljucio na?oj ekipi iz Vestvuda. Klinac je povukao Jogija i oborio ga na zemlju, a potom ga ?utnuo u glavu. Neko je odmah vratio klincu i tuca se zakuvala. Kardif se zaleteo, gadajuci nas stolicama i ca?ama, ali smo im uzvratili. Jedan lik mi je pri?ao sa strane. Nisam ga primetio. Osetio sam samo sna?an bol kada mi je zabo u vrat iskidanu limenku koka kole. Zavrtelo mi se u glavi. Fajt se u meduvremenu preselio iz bara na ulicu. Barmen mi je pri?ao i izvukao limenku iz vrata. Krv je ?ikljala na sve strane. Sledeceg momenta sam se onesvestio. Do?ao sam sebi u bolnickoj sobi. Rana je bila na vrlo nezgodnom mestu i bilo je neophodno dosta kopci da se zakrpi. Pored mene su le?ali, moj dobar prijatelj D?imi Reg i njegov poznanik Dejv Grin iz Kroslija. Kardifovi navijaci su ih pogodili u glavu, jednog pepeljarom, a drugog stolicom. Obojica su bili zavijeni.
Nakon desetak dana u Oldamu je gostovao ?efild Venzdej. Oko dva sata Cedi je bio pun Jork?iraca. Tuca je pocela odmah po na?em ulasku na tribinu, i trajala je punih sat vremena. Bilo ih je vi?e, ali smo mi bili uporniji i cak uspeli da ih izguramo na teren. Ruke su me bolele od udaraca. Svi zglobovi su mi bili krvavi, ?ake otecene. U glavi mi je zujalo naredna tri dana, ali smo ipak uspeli da ih nateramo da se povuku i pridru?e ostalim, mirnijim navijacima ?efilda, na suprotnoj tribini. U drugom poluvremenu su poku?ali da udu u teren i krenu ka Cedi Endu, ali ih je policija u tome sprecila. Posle te utakmice vlada je uvela nove mere predostro?nosti. Postavljene su visoke ograde na svim stadionima u zemlji. Ironicno je da su se na taj potez odlucili zbog divljanja navijaca ?efilda na Oldamu. Osam godina kasnije 96 navijaca Liverpula stradace na Hilsborou, ba? zbog tih ograda, koje ce potom ponovo biti ukinute. Moram priznati da sam ja na toj tekmi protiv ?efild Venzdeja osvojio vrh fudbalskog nasilja. Dalje jednostavno nisam imao kud, i kroz godinu i po dana prestacu da se zanimam za tuce na fudbalu.
Bolton je bio sledeci na redu. Jurili smo ih i tukli ceo dan. Nije ih puno do?lo na na? kop, a oni koji jesu dobili su po?tene batine. Edi je jednim udarcem izbio cak cetiri zuba jednom Boltonovom navijacu, koji se srucio na beton. Bio je medu starijim likovima i mislio je da je Oldam i dalje mlaka ekipa, ali se zajebao.
Ubrzo nam je u goste do?ao jo? jedan stari du?nik, Blekburn Rovers. Edi i ja smo prepoznali neke njihove momke od prethodne sezone. Stajali su u vrhu Cedi Enda. Napali smo ih, a dvojica su se pomerila u stranu. '' Mi smo navijaci Mancester Junajteda, ne dirajte nas, ?elimo samo da gledamo tekmu '', rekli su. Kakvi idioti, nisu imali pojma da Junajted mrzimo iznad svega, tako da smo se Edi i ja prvo obru?ili na njih dvojicu.
Po zavr?etku utakmice protiv Vest Hema, do?lo je do gu?ve u jednoj sporednoj ulicici nedaleko od stadiona. Bilo nas je oko dvesto, a njih skoro duplo vi?e.Vest Hem nas je napao sa uzvi?enja. Imali su bolji polo?aj i to su iskoristili da nas razbiju vec u prvom naletu. Povukli smo se, ali je Hari Rendal zapeo, pao i povredio koleno. Ostalo mu je samo da se pomoli Bogu i pokrije rukama preko glave. Ubili su ga od batina. Vi?e ga nikada nisam video na utakmicama. Oti?ao je u Jehovine svedoke.
Na sledecem gostovanju, u Reksamu, zauzeli smo celu domacu tribinu, a po povratku kuci rasturili centar Cestera. Voz je bio potpuno demoliran. Kada smo stigli u Mancester, na Viktorija stanicu, ugledali smo desetak modova. '' Hajde, dubrad mancesterska! '', povikali smo za njima. Okrenuli su se i stali. '' Nismo jebeni Mancester, vec Bolton! '', odgovorili su ponosno. Zaleteli smo se na njih, ali su se dobro dr?ali. U jednom momentu je cak izgledalo da ce njih deset uspeti da savlada nas pedeset. Po?tovao sam Bolton, iako sam ih mrzeo. Bili su mo?da i najjaca ekipa sa kojom smo se redovno sukobili. Uvek su gordo isticali svoje ime, i mrzeli su Mancester, kao i svi. Iako Junajted u to vreme nije bio ni senka uspe?nog tima, svi su ih i dalje mrzeli istim ?arom.
Pocetkom osamdesetih tuce, na samim stadionima, su proredene, po?to su visoke ograde onemogucavale navijace da dodu jedni do drugih ili se sretnu na terenu. Uz to i policija se mnogo bolje organizovala, pa su mnogi navijaci poceli da putuju na svoju ruku, iznajmljenim automobilima i kombijima, kako bi izbegli policijsku pratnju. Nisam ba? bio impresioniran svim tim facama.U slucaju da ne nalete na protivnicku bandu, oni bi svoj bes iskalili na obicnim navijacima, pa cak i nedu?nim prolaznicima. Oldamovi huligani su u to vreme furali lo? fazon. Rasturanje pabova i prodavnica, pljackanje, krada novca i slika sa zidova bile su im omiljene aktivnosti. Da stvar bude jo? gora, u svim tim sranjima prednjacili su likovi koji nisu mogli da se doka?u u svoje vreme, tokom sedamdesetih, pa su se nekih sedam, osam godina kasnije kurcili pred klincima.
Te sezone nas tridesetak je oti?lo u Bolton u tri kombija. Upali smo im na tribinu. Mnogi su se razbe?ali, ali nam se ipak suprotstavila ekipa od pedeset matorih rokera. Nakon deset minuta fajta panduri su nas izbacili sa stadiona. Posle utakmice bilo je dosta nasilja na ulicama, uz kori?cenje motki i gomile drugog hladnog oru?ja.
-
Richard III
- sasvim,potpuno sasvim najbolji dasa...
- Posts: 1162
- Joined: Sun Sep 18, 2005 1:22 pm
-
Usamljeni hashishar
- ken vi touk abaut d biznis...
- Posts: 6179
- Joined: Tue Dec 27, 2005 2:10 am
- Location: Kasha
- Contact:
-
BG Gambo
- alkoholni obrok
- Posts: 3774
- Joined: Sat Oct 01, 2005 9:42 pm
- Location: small part of Belgrade
- Contact:
Mislim da je Buza to vec postavio
nisam siguran
nisam siguran
Potrcao je u susret tramvaju. Tramvaj ga nije prepoznao.
http://www.slobodanavijacima.com/wp-con ... 511872.jpg
http://www.slobodanavijacima.com/wp-con ... 511872.jpg
-
BG Gambo
- alkoholni obrok
- Posts: 3774
- Joined: Sat Oct 01, 2005 9:42 pm
- Location: small part of Belgrade
- Contact:
Headhunters
http://nominated.homestead.com/files/crowd1.jpg
http://nominated.homestead.com/files/crowd3.jpg
http://nominated.homestead.com/files/crowd2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd12.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd10.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd11.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd8.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd5.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd14.jpg
http://nominated.homestead.com/files/afc_crowd95.jpg
http://nominated.homestead.com/files/cfcrfc1.jpg
http://nominated.homestead.com/files/millwall2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england2001.jpg
http://nominated.homestead.com/files/po_en90a.jpg
http://nominated.homestead.com/files/spurs.jpg
http://nominated.homestead.com/files/liverpool1.jpg
http://nominated.homestead.com/files/liverpool2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/leicester.jpg
http://nominated.homestead.com/files/cfczarag.jpg
http://nominated.homestead.com/files/uk4.jpg
http://nominated.homestead.com/files/uk5.jpg
http://nominated.homestead.com/files/uk7.jpg
http://nominated.homestead.com/files/luton2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/luton3.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england4.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england5.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england6.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england7.jpg
http://nominated.homestead.com/files/he ... sked1.jpeg
http://nominated.homestead.com/files/dogsbollocks.jpg
slike su malo vise matore ali nisam mogao da nadjem neke novije
http://nominated.homestead.com/files/crowd1.jpg
http://nominated.homestead.com/files/crowd3.jpg
http://nominated.homestead.com/files/crowd2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd12.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd10.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd11.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd8.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd5.jpg
http://nominated.homestead.com/files/acrowd14.jpg
http://nominated.homestead.com/files/afc_crowd95.jpg
http://nominated.homestead.com/files/cfcrfc1.jpg
http://nominated.homestead.com/files/millwall2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england2001.jpg
http://nominated.homestead.com/files/po_en90a.jpg
http://nominated.homestead.com/files/spurs.jpg
http://nominated.homestead.com/files/liverpool1.jpg
http://nominated.homestead.com/files/liverpool2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/leicester.jpg
http://nominated.homestead.com/files/cfczarag.jpg
http://nominated.homestead.com/files/uk4.jpg
http://nominated.homestead.com/files/uk5.jpg
http://nominated.homestead.com/files/uk7.jpg
http://nominated.homestead.com/files/luton2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/luton3.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england4.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england2.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england5.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england6.jpg
http://nominated.homestead.com/files/england7.jpg
http://nominated.homestead.com/files/he ... sked1.jpeg
http://nominated.homestead.com/files/dogsbollocks.jpg
slike su malo vise matore ali nisam mogao da nadjem neke novije
Potrcao je u susret tramvaju. Tramvaj ga nije prepoznao.
http://www.slobodanavijacima.com/wp-con ... 511872.jpg
http://www.slobodanavijacima.com/wp-con ... 511872.jpg
-
Richard III
- sasvim,potpuno sasvim najbolji dasa...
- Posts: 1162
- Joined: Sun Sep 18, 2005 1:22 pm
-
BG Gambo
- alkoholni obrok
- Posts: 3774
- Joined: Sat Oct 01, 2005 9:42 pm
- Location: small part of Belgrade
- Contact:
Everton
http://www.theage.com.au/ffximage/2005/ ... x293,0.jpg
http://news.bbc.co.uk/sol/shared/spl/hi ... /img/6.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 03x152.jpg
http://underground.fans.free.fr/WREXHAM-everton023.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 03x152.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 00x150.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 00x150.jpg
http://www.toffeeweb.com/season/05-06/i ... nUcupQ.jpg
http://forevermanutd.com/article_clip_image013.jpg
http://www.theage.com.au/ffximage/2005/ ... x293,0.jpg
http://news.bbc.co.uk/sol/shared/spl/hi ... /img/6.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 03x152.jpg
http://underground.fans.free.fr/WREXHAM-everton023.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 03x152.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 00x150.jpg
http://www.bbc.co.uk/liverpool/content/ ... 00x150.jpg
http://www.toffeeweb.com/season/05-06/i ... nUcupQ.jpg
http://forevermanutd.com/article_clip_image013.jpg
Potrcao je u susret tramvaju. Tramvaj ga nije prepoznao.
http://www.slobodanavijacima.com/wp-con ... 511872.jpg
http://www.slobodanavijacima.com/wp-con ... 511872.jpg
-
Richard III
- sasvim,potpuno sasvim najbolji dasa...
- Posts: 1162
- Joined: Sun Sep 18, 2005 1:22 pm
http://www.guba.com/watch/2000781148?fi ... 987435&o=0
evo celi filmovi real football factorys... ako neko moze neka skine i nareze mi na dvx bio bih veoma zahvalan i castio bi sa nepar pica...
evo celi filmovi real football factorys... ako neko moze neka skine i nareze mi na dvx bio bih veoma zahvalan i castio bi sa nepar pica...
Ljudi cim nas vide odma znaju da smo gospoda
Skinuo.
Onaj post iznad slobodno zanemarite jer nema 7 delova, vec samo jedan (traje 44 min), a ima 7 razlicitih rip-ova.
Sada sam na faksu, a nazalost nemam CD da narezem film. Ako sutra budem dolazio do faksa narezacu par komada pa donosim na koncert u SKC, ako ne onda u utorak.
Ko sve hoce neka se javi da znam koliko primeraka da rezem.
(P.S. Za tu uslugu mi slobodno mozete platiti pivo...)
Onaj post iznad slobodno zanemarite jer nema 7 delova, vec samo jedan (traje 44 min), a ima 7 razlicitih rip-ova.
Sada sam na faksu, a nazalost nemam CD da narezem film. Ako sutra budem dolazio do faksa narezacu par komada pa donosim na koncert u SKC, ako ne onda u utorak.
Ko sve hoce neka se javi da znam koliko primeraka da rezem.
(P.S. Za tu uslugu mi slobodno mozete platiti pivo...)
-
Usamljeni hashishar
- ken vi touk abaut d biznis...
- Posts: 6179
- Joined: Tue Dec 27, 2005 2:10 am
- Location: Kasha
- Contact:
