Blue Union Belgrade

Glazgov Rendžers je zbog finansijskih problema, ogromnog duga, proglasio stečaj, pa je najpoznatiji škotski klub morao da se preseli u četvrti rang takmičenja.

Međutim, navijači ostaju verni višestrukom prvaku Škotske. U prvom kolu Liga kupa, u kojem je Galzgov deklasirao trećeligaša Ist fajv (4:0) na tribinama stadiona Ajbroks bilo je ovako....

Svaki član je dužan da plati godišnju članarinu od 12 funti. To je oko 17 evra. Toliko mora da plati, a koliko će još da doda, kao donaciju, na svakome je da odluči. No, koliko god da pokloni klubu, jedan član i dalje ima samo jedan glas kada se održavaju sastanci. Upravu čine njih 11 (pravi tim), koje ostali članovi kluba prethodno izaberu. Plaćeni su samo izvršni direktor i sekretar kluba.

Sam klub počiva i na sledećim principima:

Klub razvija snažne veze sa lokalnom zajednicom, želeći da bude dostupan svima, a da pritom nikoga ne diskriminiše
Klub se trudi da, kada je god to moguće, izbegne komercijalizam
Klub pristaje na sponzorske ugovore, ali ne i da sponzorski logo bude na dresovima
Klub je neprofitna organizacija

"Fudbal su danas srećne porodice i aplauzi, šalovi sa imenima oba kluba, turisti i selfiji… Nema svrhe boriti se protiv toga", navodi se u poslednjem izdanju magazina “Red Issue”, koji je godinama krasio tribine Old Traforda

užan dan za tradicionaliste međ fudbalskim fanaticima. Jedan od najčuvenijih navijačkih magazina na svetu, kultni Red Išu (Red Issue), više neće zabavljati okorele pristalice Mančester junajteda. Broj 259 poslednji je koji se čitao na Old Trafordu, pošto je, kako su naveli urednici popularnog lista, postalo bespredmetno boriti se protiv modernog fudbala.

Toliko omraženog među navijačima odraslim u "nekim starim dobrim vremenima". I toliko poželjnog među novim fudbalskim pregaocima željnih spektakla i masnog profita. Posle 26 godina kapitalizam je dobio rat sa jednim od poslednjih romantičnih pojava u funtama preplavljenoj Premijer ligi u kojima se reč TV stanica poštuje više od trenera.
"Igra koja nam se uvukla pod kožu više ne postoji. Fudbal danas – to su srećne porodice i aplauzi, šalovi sa imenima oba suprotstavljena kluba, turisti i štapovi za selfije. Nema svrhe boriti se protiv toga", ističe se u uvodniku jednog od osnivača magazina poznatog pod alijasom Car (Zar).

Više od dve i po decenije, tačnije 25 godina, borili su se fudbalski romantici za pravo da ako ništa drugo, a ono barem gol proslave stojeći, ali se politički "rat protiv huligana" i možda pre svega želja da se na tribine dovedu oni sa dubljim džepom pokazala kao bitka koju navijači jednostavno ne mogu da dobiju.
"Besneli smo zbog ubistva jedne kulture. A ona je u stvari odavno preminula. Nedavno nam je jedan čovek zaposlen u Mančester junajtedu rekao: ‘Svi u klupskim kancelarijama čitaju Red Išu. To je kao protivotrov za atmosferu koja ovde vlada’. A gde je naš protivotrov? Gov…va industrija toliko je natekla od rasta da se njen smrad više ne može izdržati".

Kolumnista pod imenom Mister Splin (Mr Spleen) naveo je: "Možeš godinama da se ritaš protiv drkadžija, ali na kraju će ti se samo izlizati kopačke".

Red Išu je inače poslednjih godina umeo i te kako da pretera sa neslanim šalama na račun rivala, ali je svakako bio zanimljivije štivo od dosadnih klupskih programa sa onom standardnom pozdravnom rečju predsednika ili još gore direktora za marketing. Politički nekorektan, kakvi navijači i jesu. Ili su bar bili. Tamo gde je "civilizacija uznapredovala" navijači su se preselili na Tviter, Fejsbuk i ostale internet novotarije. Pesma je sve tiša, zastave zabranjene, baklje su smrtni greh...