MI SMO PLAVA UNIJA !
Istorijat navijačke grupe Blue Union Belgrade
Cela priča počinje 1911. godine, kada je osnovan Beogradski Sport Klub – BSK, klub koji je osim što je u to vreme vladao travnatim terenima Kraljevine Jugoslavije, bio specifičan po još jednoj stvari – navijačima.
Navijačima, koji su svoj klub pratili gde god da je igrao, koji su nosili duh i srce Beograda gde god da su se pojavili. Još se pamte putovanja u Zagreb svojim rivalima HAŠK-u, Konkordiji i Građanskom, te ceo voz navijača Plavih na utakmicu u Peštu protiv MTK ili odlazak 500 Bskovaca u Budimpeštu na utakmicu Mitropa kupa 1928. godine protiv Ferencvaroša. Najviše nas je bilo u Budimpešti protiv Ujpešta 1939. na revanšu polufinala Mitropa kupa, kada je otputovalo čitavih hiljadu navijača!
Ni rat, ni kasnije promene imena kluba i gašenje od strane komunista, spajanja pa razdvajanja sa drugim klubovima, ništa nije uspelo da skloni Beograđane, kojima su njihov grad i klub, koji nosi njegovo ime, uvek u srcu. OFK Beograd je kao naslednik BSK-a nasledio, naravno, i navijače, kojih je tada bilo širom tadašnje Kraljevine Jugoslavije i SFRJ i kojih ima i dalje…
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, neretko je bilo i po preko trideset hiljada gledalaca na Omladinskom, a beleže se i slučajevi da se probila zaštitna ograda koja deli tribine od terena, te su navijači mečeve posmatrali uz aut liniju! Tih godina su se pojavile i prve zastave na “kopljima”, transparenti i čegrtaljke. OFK Beograd je tih godina bio veoma popularan, pre svega zbog svoje prepoznatljive, lepršave igre po kojoj su dobili i nadimak “Romantičari”. Jedna od zanimljivosti je i ta da su i đaci i studenti iz obližnje Bogoslovije bili redovni na našem stadionu, sa svojim transparentima. I tada se išlo na gostovanja, a između ostalog pamti se i dosta masovno putovanje u Zenicu, kada se OFK Beograd borio za opstanak u ligi sa Čelikom.
Novija istorija navijača OFK Beograda možda nije toliko slavna i sjajna, ali jedna stvar je sigurna – onaj duh i srce starih je ostao i kod novih Ofkovaca koji su ostali verni svom klubu. OFK Beograd je osamdesetih godina, kada smo većinom tavorili u drugoj ligi, ostao bez velikog broja navijača, jer nas nije bilo na glavnoj sceni, a sve nadolazeći nacionalizam takođe je okrenuo ljude bogatijim beogradskim klubovima, koji su ukrštali svoje mečeve sa najpopularnijim klubovima iz ostalih republika, pre svega iz Hrvatske.
Godine 1984. nastaje prva brojnija organizovana grupa navijača pod imenom “BLUE THUNDERS”. Grupa pod tim imenom “živi” sve do 1990. godine kada, pod uticajem sve prisutnijeg osećanja nacionalnog identiteta menja ime u “SOKOLOVI”. Do raspada grupe dolazi 1993. godine, jer u trenutcima u kojima se tada nalazila Srbija, fudbal je gubio smisao. Takođe, uz pomenute grupe treba pomenuti i nekoliko podgrupa koje su delovale pod imenima Blue Blood, Pirati…
Iz tog perioda organizovanog navijanja na Karaburmi ima mnogo priča, mnogo putovanja koje nema potrebe zasebno navoditi jer istorija govori sama za sebe, a grupa je brojala članstvo između 100 i 400 članova.
Sva vernost, ljubav i ponos nisu bili zaboravljeni i u prolece 1994. godine formira se nova grupa navijača OFK Beograda, grupa kojoj su grad i klub svetinje – “BLUE UNION BELGRADE “.
Ime grupe samo za sebe govori, svi navijači OFK Beograda koji su ikada pratili klub zajedno sa svima sada predstavljaju “BEOGRADSKU PLAVU UNIJU”, a tradicija pomešana sa trendovima koji prate navijačku scenu kod nas i u svetu čine prepoznatljivi imidž, koji su mnogi imali prilike da vide i osete.
Svaki novi pocetak je težak, jedan od prvih zadataka koji se postavio pred mladom grupom je bio – pokazati da postojiš. Na bilo koji način. Originalnost i agresivnost prema svima su se pokazali kao najbolje rešenje problema.
Konfrontacija sa upravom kluba je bila neizbežna, jer gledati voljeni klub kako rapidno propada nije prijatno, a niko osim navijača nije ustao i podigao glas. Samim tim došlo se i do problema sa organima reda koji osim što su bili instruktuirani od strane čelnika kluba, imali su još jedan problem… Mladi, ekstremno anti-režimski i desno-orijentisani ljudi su im stali na crtu i nisu bili spremni da se povuku.
Naravno, sukobi sa drugim grupama koje su bile u istom “rangu” nisu izostale, ustvari, bile su neizbežne, jer svi su morali po svaku cenu da upoznaju nešto što je “UNIJA” nosila u sebi.
Aktivno učestvovanje u svim tadašnjim narodnim buntovima, pokretanje sopstvenih akcija, koje su se ticale i kluba i grada, stavile su već u početcima grupu rame uz rame vodećim navijačkim grupama u zemlji.
Iz ovog perioda datira i prijateljstvo sa grupom navijača FK Voždovac – “INVALIDI VOŽDOVAC”, koje je vremenom postalo i nešto više od prijateljskog odnosa.
OFK Beograd je od 1996. do 1998. godine igrao u tadašnjoj prvoj B ligi, koja je bila zanimljiva iskljucivo po tome što je on bio jedini klub iz Beograda. Grupa tada doživljava ekspanziju i pod sloganom “JEDAN TIM – JEDAN GRAD – JEDNO IME – BEOGRAD” prati svoj klub po celoj Srbiji.
Originalnost kojoj se i sada teži je bio jedan od osnovnih faktora prepoznatljivosti “BU”-a u tom periodu. Primeri su mnogi, a navešcemo samo neke : dok su se sve grupe takmicile koja ima lepši transparent, nošeni su ružni, rucno pravljeni transparenti svih mogucih veličina; za koreografije se baš i nije marilo; pirotehnika – može, a i ne mora; vracanje obrnutih “fajerki” na tribine Srbije, nošenje plavih radničkih odela na gostovanja kao projekcija klasnog sastava grupe; parole koje su uzbudivale javnost kao npr. kada je FK Milicionar ušao u ligu pojavio se i transparent na Makišu – “GOLOM PROTIV REŽIMA”; obnavljanje stare navike “traženja” domacih navijača u bilo kom gradu u Srbiji itd.
Jednistveni poduhvat, “PLAVO-BELI INFORMATOR”, je pokrenut po ujedinjenju “A” i “B” lige u jedinstvenu, a predstavljao je na našim prostorima tada jedini klupski i navijački list u jednom. Deljen je besplatno na ulazu na svaku tribinu i u njemu se osim osnovnih informacija o prethodnom, trenutnom i sledećem meču nalazilo mnoštvo informacija o navijačkoj grupi, ali i poziv na protest protiv čelnika tadašnjeg FSJ-a. Posle pauze od nekoliko godina, PBI je ponovo pokrenut, te je u novijem vremenu, urađeno još desetak brojeva.
Kriza u Srbiji proleca 1999. godine se odrazila na ceo navijacki pokret pa tako i na “UNIJU”. Pritisak koji je godinama postojao oko grupe, kulminirao je u tim nemirnim vremenima i poljuljao ugled i status navijača OFK Beograda koji je stvaran godinama.
Projekat pod nazivom “KLUB PRIJATELjA OFK BEOGRADA” ima za cilj povratak onih osnovnih vrednosti na kojima su odrasli svi navijači kluba sa Karaburme i podizanje organizacije na još viši nivo.
“BLUE UNION BELGRADE” je 2004. godine proslavila 10 godina postojanja, 20 godina organizovanog navijanja na Karaburmi, a kao uvertira u slavlje je bila prethodna sezona u kojoj je pokrenuta i akcija “REGULARNO PRVENSTVO I POSLEDICE”, kada se pored parole sa tim sadržajem, te godine izbacila i “Kupiš, prodaš, kao igraš!?”. Svi se secaju i “frke” koja je podignuta posle utakmice sa Sutjeskom u Nikšiću zbog parole ”Regularno, zar ne?!”, koja je ponovo iskreni vid protesta protiv situacije u srpskom fudbalu, koja navijačima oduzima ono najlepše – lepotu fudbala i viteštvo.
Plava unija, takodje, sklapa prijateljstvo sa navijačima moskovskog Dinama, koje je u početku delovalo spontano, da bi nešto kasnije bilo dovedeno na jedan viši nivo. Usledile su obostrane posete utakmicama klubova čiji su navijači sada veliki prijatelji. Kao plod međusobnog poštovanja i drugarstva, u Moskvi je osnovan OFK Beograd fan club – Moscow! www.ofkmsk.ru
U novijoj istoriji grupa se trudi da i dalje održi izistinski urban duh koji ju je krasio sve ove godine.Organizacija je takodje podignuta na jedan viši nivo koji podrazumeva rad na marketingu, te omasovljavanju grupe,uradjeno je dosta lepih koreografija u prepoznatljivom stilu. Periodično se prave gotovo svi savremeni navijački rekviziti čijom se prodajom populariše klub i finansira grupa.
Grupa se trudi da u što većom mogućoj meri bude nezavisna od kluba što se tiče finansija. Svoja gostovanja, marketing, svoje koreografije i spektakle, te ostale navijačke akcije, sve sami finansiramo. Iako je vreme u kome živimo dosta teško za takvu našu odluku, smatramo da je takav vid organizacije jedini pravilan, iskren, zreo i da samo na takav način možemo sa punim pravom da svakom i svima iskažemo naše mišljenje i stavove!
Treba pomenuti i aktivnosti navijača na internetu. Tu su oficijelni sajt grupe – www.blueunionbelgrade.com , kao i neoficijelni klupski sajt, koji uređuju navijači – www.ofkbeograd.net , koji raspolažu svim aktuelnim informacijama o klubu, fudbalu, navijačkoj sceni i gde se ispoljava naše nezavisno mišljenje… Tu je i blog koji je pokrenut za borbu oko očuvanja Omladinskog stadiona – www.sacuvajmoomladinskistadion.blogspot.com
Sve ovo ima za cilj samo jedno, a to je da vrati OFK Beograd na staze stare slave, na mesto koje mu istinski pripada i povrati armiju navijača koju je naš klub nekada imao.
Na žalost, trenutna slika na domaćim utakmicama Beograda nije sjajna. Današnju publiku čine skoro isključivo navijači sa južne tribune, kojih je u proseku po nekoliko stotina, a na ostatku stadiona se okupi još maksimalno toliko ljudi.
Takođe, jedan od najvećih ciljeva Ofkovaca sa južne tribine Omladinskog stadiona, je borba za ispravljanje istorijske nepravde koja je naneta našem klubu i našim navijačima, kada je 1945. nova vlast ukinula BSK. Na žalost, za pojedine medije, političare i javne ličnosti, fudbal od pre dolaska komunista na vlast je i dalje tabu tema, no, mi ćemo u našim zahtevima svakako istrajati!
U našoj dosadašnjoj istoriji delovalo je dosta podgrupa. Pomenućemo podgrupe Beograd, Dogs, KZŠ, Banja, Borča, TC – Bežanija, Skins, Vračar, Toxic, LSD, Elite, Pingvin Bojs, Novi Beograd… Uz navijače koji nisu u podgrupama – većinom onih koji su tu od osnivanja Unije, današnje jezgro čine podgrupe Blue Blood, Plava Familija i Beogradska Garda. Tu treba pomenuti i navijače koji žive van Beograda, a neretko prate OFK Beograd sa grupom na Omladinskom stadionu, ili kada igramo kao gosti.
Od 1994. godine, naš klub van prestonice Srbije, Plava Unija je bodrila oko 200 puta, a Beogradova pesma se čula i na evropskim gostovanjima. Naš Beograd nije bio sam ni u Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Bugarskoj, Belorusiji, Turskoj, Češkoj, Rumuniji, te se na licu mesta opravdao stih iz naše pesme – “Gde god da igraš ti, tu uvek biću ja”! Takođe, Unija je, između ostalog, bila uz reprezentaciju Srbije na SP u Nemačkoj, te na gostujućim utakmicama u Rumuniji, Mekedoniji…
Suvišno je pominjati represiju, koja se sve ove godine vrši i nad pristalicama naše navijacke grupe i kojoj nekako odolevamo,kao i mnostvo drugih faktora koji zapravo jesu specifični za podneblje u kome se nalazimo i vreme u kome živimo.
U poslednjoj dekadi, dosta se omasovio naš pokret, te su se tako posete na našem jugu, na dosta utakmica, kretale između 400 i 700 navijača, a na utakmici protiv Galatasaraja beležimo rekordnu posetu u istoriji organizovanog navijačkog pokreta OFK Beograda, kada je u našem kopu bilo između 1000 i 1200 Unionista!
Takođe i na gostujućem terenu, van srpske prestonice, beležimo dosta masovna gostovanja, kada je u nekoliko navrata bilo oko 200 ljudi.
Jeseni 2009. godine, BU Belgrade je proslavio svoju petnaestu godišnjicu postojanja, što je obeleženo pravim spektaklom vrednim renomea koji je naša grupa izgradila prateći svoj Beograd sve ove godine.
Od `94 do danas mnogo toga se dogodilo,oni klinci koji su sve poceli i dalje su tu, a jedno je sigurno, PLAVA UNIJA je i dalje uz OFK Beograd i trudiće se da bude zauvek !!!
Čestitamo našem velikom klubu stotu godišnjicu postojanja, koja nas izdvaja od drugih, pre svega od strane države popularizovanih klubova, sa željom da se naš Beograd što pre vrati na mesto koje mu pripada.
Pozivamo pre svega Beograđane, da se probude i vrate svom klubu, te da osete važnosti momenta u kom se nalazimo, kada slavimo čitav vek našeg postojanja, da ponovo dođu na naš stadion i da on bude pun kao nekada!
Moja krv je plava!
Blue Union Belgrade 1994.
